НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ

ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ

 

ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ
 

 
ГЛАВА ПЕТНАЕСТА
Љубав према ближњем служи као средство да се достигне љубав према Богу
 
Све своје појединачне заповести Спаситељ света је сјединио у две главне, опште заповести: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О овим двијема заповијестима виси сав Закон и Пророци, рекао је Он (Мт 22,37-40). Иако је заповест о љубави према Богу узвишенија од заповести о љубави према образу Божијем тј. према човеку онолико, колико је Бог узвишенији од Свог образа, заповест о љубави према ближњем служи као темељ заповести о љубави према Богу. Онај који није поставио темељ узалудно ће се трудити да подигне зграду: она никако неће моћи да се одржи, будући да нема темељ. Љубављу према ближњем ми ступамо у љубав према Богу. Љубав хришћанина према Богу је љубав према Христу (в. 1 Јн2,23), док је љубав према ближњем љубав према Христу у ближњем: љубећи ближњега, љубећи га у Господу, тј. према заповестима Господњим, ми задобијамо љубав према Христу, а љубав према Христу је љубав према Богу. Савез љубави према Богу с љубављу према ближњем превасходно је изложен у посланицама Светог Апостола, Јеванђелисте Јована Богослова. Према учењу Богослова, немогуће је љубити Бога ако претходно не љубимо брата. Љубав према брату састоји се у томе да у односу на њега извршавамо заповести Господње (в.2Јн 6). To исто учење обзнањују и сви учитељи монаштва. Преподобни Антоније Велики је говорио: „Од ближњег зависе и живот и смрт (душе). Задобивши брата, задобићемо Бога; саблазнивши брата, сагрешили смо против Христа.“[1] Преподобни Јован Колов, један од највећих отаца египатског скита, рекао је следеће: „Кућа се не може саградити почевши од врха; њена изградња мора почети од темеља и уздизати се ка врху.“ Затим су га упитали: „Шта значи темељ?“ Он је на то одговорио: „Темељ је наш ближњи. Најпре морамо задобити њега и од њега почети. На њему се заснивају све заповести Христове.“[2] Преподобни Марко Подвижник: „Не можемо се другачије спасти осим кроз ближњег.“[3] Сагласно томе расуђују и поучавају сви Свети Оци. То је заједничко хришћанско учење, учење Цркве, учење Христово. Сву своју пажњу обрати на задобијање љубави према твом ближњем, као на основу твог живота и монашког подвига. Љуби ближњега према упутству јеванђелских заповести, а нипошто према склоностима свог срца. Љубав, коју је Бог усадио у нашу природу, оштећена је падом и не може да дејствује правилно. Нипошто јој немој допустити да дејствује! Њена дејства су лишена непорочности и мрска су пред Богом као оскрнављена жртва. Плодови њеног дејства су душегубни и убиствени. Ближњег ћеш љубити на следећи начин: не гневи се и у односу на њега не буди злопамтив; не дозволи себи да ближњем упутиш било какве прекорне, погрдне, подругљиве и заједљиве речи; сачувај мир са њим колико год је то у твојој могућности; смируј се пред њим; не свети му се ни непосредно ни посредно; попусти му у свему, у чему се може попустити; одвикни се од противуречења и препирке као од знамења гордости и самољубља; добро говори о онима који те клевећу; за зло плати добром; моли се за оне који ти смишљају разна ожалошћења, увреде, искушења и прогоне (в.Мт5,2148). Никада и ни под каквим изговором никога не осуђуј, и ни о коме немој судити да ли је добар или рђав, имајући пред очима оног једног рђавог човека за којег ћеш морати да одговараш пред Богом – самога себе. Према ближњем поступај онако, како би желео да поступају према теби (в.Мт 7,1-12). Отпусти и од срца опраштај људима њихова сагрешења против тебе, да би и Отац твој Небески теби опростио твоја безбројна сагрешења, твој страшни греховни дуг, који може да те збаци и вечно закључа у адске тамнице (в.Мт 18,23-35). Не задобијај пристрашћа, а посебно блудну страст према твом ближњем; под ближњим се подразумева како мушки, тако и женски пол. Ако се на неки начин, погођен непријатељском стрелом, неочекивано њима заразиш, не очајавај, знајући да ми у самима себи носимо могућност да се заразимо свим страстима и да се то догађало и великим светитељима. Уложи сваки напор да се исцелиш. Најзад, не вређај брата многоговорљивошћу, празнословљем, блиским познанством и слободним обраћањем с њим. Понашајући се тако у односу на ближњег, пружићеш и задобићеш Богом заповеђену и богоугодну љубав и њоме ћеш отворити приступ ка љубави Божијој. Свети Симеон Нови Богослов је рекао: „Не задобијај посебну љубав ни према коме, а посебно не према почетнику, чак и ако би ти се чинило да је то особа сасвим доброг а не непристојног живљења. У већини случајева, духовна љубав се претвара у страсну и ти падаш у бескорисну жалост. То се највише догађа подвижницима. Према сваком брату у општежићу мораш се понашати као странац, а посебно према оној браћи коју си познавао у свету, и свакога мораш подједнако љубити.“[4] Свети Исаак (каже): „Пријатељство с младићима је блуд којег се гнуша Бог. За такву рану нема мелема. Онај, који по милосрђу и без разлике све подједнако љуби, достигао је савршенство. Младићи који иду за младићима доводе до плача и ридања оне што поседују расуђивање. Старац који иде за младићима стекао је страст која је смраднија од страсти младих, па чак и кад би с њима беседио о врлини, његово срце је рањено.“[5]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Алфавитни Патерик и Незаборавна казивања…, гл. 9.
  2. Алфавитни Патерик и Незаборавна казивања…, гл. 37.
  3. 6. слово о рају и духовном закону.
  4. 125. и 126. глава, Добротољубље, 1. том, у руском издању.
  5. 8. слово авве Исаака Сиријског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *