NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

 

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
 

 
GLAVA DVADESET SEDMA
O bogomisliju
 
Sveti Dimitrije Rostovski i Tihon Voronješki bavili su se bogomislijem, odnosno svetim razmišljanjem o očovečenju Boga-Logosa, o Njegovom čudesnom obitavanju na zemlji, o Njegovim strašnim i spasonosnim Stradanjima, o preslavnom Vaskrsenju i Vaznesenju na nebo. Razmišljali su i o čoveku, o njegovom određenju, padu i obnavljanju koje je izvršio Iskupitelj, kao i o ostalim, sličnim, dubokim hrišćanskim tajnama. Sveta razmišljanja pomenutih svetitelja prevashodno su izložena u njihovim delima. Saglasno s ostalim asketskim piscima, Sv. Petar Damaskin povezuje takva razmišljanja sa duhovnim viđenjima i u nizu tih viđenja on im daje četvrti stepen.[1] Kao što može da se vidi iz knjige Petra Damaskina, svako duhovno viđenje predstavlja zrenje svojevrsnog tajinstva koje se u podvižniku javlja saglasno tome koliko se on očistio pokajanjem.[2] Pokajanje ima svoju postepenost, kao što je imaju i duhovna viđenja. Hrišćanske tajne se podvižniku otkrivaju postepeno, saglasno s njegovim duhovnim napredovanjem. Bogomislije ili pobožna razmišljanja Svetih Dimitrija i Tihona predstavljaju izraz njihovog duhovnog napredovanja. Neka onaj, koji želi da se vežba u bogomisliju, čita svetiteljska dela. Takvo bogomislije će u najvećoj meri biti nepogrešivo i dušekorisno. Naprotiv, bogomislije će postati najnepravilnije i najdušegubnije ukoliko podvižnik, ne očistivši se najpre pokajanjem i nemajući pravilan pojam o hrišćanskom učenju, dopusti sebi samovoljno razmišljanje, koje je pogrešno i dovodi do dušegubnih posledica i samoobmanjivanja, neizbežno ga odvlačeći ka provaliji pogibeljne zablude. Svetitelji su sa svom tačnošću i iscrpnošću bili poučeni pravoslavnom bogoslovlju, zbog čega su se svojim svetim životom uzneli na vrh hrišćanskog savršenstva. Bogomislije je za njih bilo sasvim prirodno. Međutim, ono je neprirodno za podvižnika koji u bogoslovlju ne poseduje pouzdana, tačna saznanja i koji nije očišćen pokajanjem. Iz tog razloga su ga Sveti Oci zabranjivali monasima – početnicima, kao i svim monasima uopšte, koji za njega nisu pripremljeni poučavanjem i koji ga nisu dostigli svojim načinom života. Sveti Jovan Lestvičnik kaže: „Ponorna je dubina dogmata. Um bezmolvnika se ne može bez opasnosti spuštati u taj ponor. Nije bezbedno plivati u odelu, kao što nije bezopasno ni da se onaj, koji je još obuzet strastima, prihvata teologije.“[3] Takvo je upozorenje koje se daje bezmolvnicima: poznato je da se bezmolvije dopušta monasima koji su već uznapredovali. U prošlosti su mnogi monasi padali u pogibeljnu provaliju jeresi jedino zbog toga što su sebi dopuštali da razmatraju dogmate koji prevazilaze njihovu moć razumevanja. „Smirenoumni monah nije previše radoznao kada se radi o neshvatljivim stvarima, a uobraženi hoće da ispituje i tajne suda Božijeg“, nastavlja Sv. Jovan Lestvičnik.[4] I to je sasvim tačno! Želja da se u bogomislije upusti onaj koji je za njega nesposoban i nezreo već opominje na postojanje preuznošenja, i predstavlja nerazboritu i gordu želju. Vežbaj se u molitvi, u dušepoučnom čitanju, i to vežbanje će biti vežbanje u pravilnom, bezopasnom i bogougodnom bogomisliju. Kao što čulne (telesne) oči, iscelivši se od slepila, vide po svom prirodnom svojstvu, tako i um, očistivši se od grehovne bolesti, prirodno počinje da sagledava tajne hrišćanstva.[5] U svom podvigu osloni se na Boga: ukoliko je zbog tvoje i opštehrišćanske koristi neophodno da sozercavaš duboke tajne i da ih propovedaš braći, od Boga ćeš neizostavno dobiti taj dar. Međutim, ukoliko to Bogu nije ugodno, ti onda stremi onome, što je od suštinskog značaja za tvoje spasenje i što će u potpunosti udovoljiti zahtevu te tvoje potrebe. Teži ka zadobijanju čiste molitve, sjedinjene sa osećanjem pokajanja i plačem, sa sećanjem na smrt, na sud Božiji i na strašne adske tamnice u kojima gori večni oganj i vlada večna tama. Takva molitva, sjedinjena s takvim sećanjima, predstavlja najnepogrešivije, prevashodno i najdušekorisnije bogomislije.
 


 
NAPOMENE:

  1. Knjiga prva, O osam umozrenja. Dobrotoljublje, 3. tom, u ruskom izdanju.
  2. Isto.
  3. Lestvica, 27. pouka.
  4. Lestvica, 25. pouka.
  5. Prepodobni Kasijan Rimljanin, 5. knjiga O duhu stomakougađanja, gl. 34.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *