NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

 

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
 

 
GLAVA DEVETNAESTA
O pažnji tokom molitve
 
Za molitvu je neophodno nerazlučivo saprisustvovanje i sadejstvovanje pažnje. Kada postoji pažnja, molitva postaje neotuđivo vlasništvo molitelja; međutim, kad je pažnja odsutna, ona (molitva) je molitelju strana. Kada postoji pažnja, ona donosi obilje plodova; ako nema pažnje, ona donosi trnje i korov. Plod molitve sastoji se u prosvetljenju uma i umilenju srca, u oživljavanju duše životom Duha. Trnje i korov su umrtvljenost duše i farisejsko preuznošenje poniklo iz okorelosti srca, koje se zadovoljava i gordi količinom molitvoslovlja i vremenom upotrebljenim za njihovo izgovaranje. Ona pažnja, koja u potpunosti čuva molitvu od rasejanosti i uzgrednih pomisli i maštanja, predstavlja dar blagodati Božije. Iskrena želja da se zadobije blagodatni dar, dušespasonosni dar pažnje, ispoljava se tako, što ćemo se pri svakoj našoj molitvi prisiljavati na pažnju. Veštačka pažnja – nazovimo tako našu sopstvenu pažnju koja još uvek nije osenjena blagodaću – sastoji se u tome da, prema savetu Sv. Jovana Lestvičnika, svoj um zaključamo u reči molitve. Ukoliko um, usled svoje neopitnosti u molitvenom podvigu, izađe iz zaključanosti u reči, mora se ponovo uvesti u njih. U njegovom palom stanju, umu su svojstvene nepostojanost i sklonost da lebdi svuda unaokolo. Bog, međutim, može da mu (umu) podari nepokolebivost, i On je i daruje, za postojanost i trpljenje u podvigu, u svoje vreme.[1] Očuvanju pažnje u vreme molitve osobito pomaže neužurbano izgovaranje molitvenih reči. Nemoj žuriti dok izgovaraš ove reči, da bi um lako očuvao svoju zaključanost u njih i da ne bi iskliznuo ni iz jedne molitvene reči. Kad se moliš u samoći, ove reči izgovaraj unekoliko glasno, jer i to potpomaže očuvanju pažnje. Pažljivoj molitvi možemo se i moramo naučiti prilikom izvršavanja kelijskog pravila. Vozljubljeni brate! Poučavajući se u početku monaškim kelijskim zanimanjima a posebno kelijskom molitvenom pravilu, ne odbacuj jaram izvesne dosade i prinude. Blagovremeno se opremi svemoćnim oružjem – molitvom. Blagovremeno se nauči da njime dejstvuješ. Molitva je svemoguća zbog svemogućeg Boga koji u njoj dejstvuje. Ona je mač Duha, koji je reč Božija (Ef 6,11). Po svojim osobinama, molitva je čovekovo obitavanje uz Boga i njegovo sjedinjenje s Bogom. Po svom dejstvu, međutim, ona je čovekovo pomirenje sa Bogom, kćerka i mati suza, most kojim se prelazi preko iskušenja, grudobran koji štiti od svake muke, razbijanje demonskih napada, beskonačni podvig, izvor vrlina, uzročnik duhovnih darova, nevidljivo napredovanje, prosvetljenje uma, odsecanje očajanja, potvrda nade, oslobođenje od tuge, bogatstvo monaha.[2] U početku je neophodno da se prisiljavamo na molitvu; ona će ubrzo početi da donosi utehu i tom utehom ona će olakšati prisilu i podstaći nas da primoravamo same sebe. Potrebno je da se tokom čitavog života prisiljavamo na molitvu[3] i retki su oni podvižnici koji su, usled izobilne blagodatne utehe, bili izbavljeni od ovog samoprisiljavanja. Molitva ubistveno deluje na našeg starog čoveka: dok god on živi u nama, protivi se molitvi kao okušanju smrti. Znajući za silu molitve i za njeno blagotvorno dejstvo, pali duhovi svim silama nastoje da je udalje od podvižnika, učeći ga da vreme, određeno za molitvu, upotrebi za druga dela, ili pak nastoje da je unište i oskrnave sujetnom (ispraznom) i grešnom rasejanošću, donoseći u vreme njenog tvorenja bezbrojne žitejske i grešne pomisli i maštanja.
 


 
NAPOMENE:

  1. Lestvica, 28. pouka.
  2. Preuzeto iz Lestvice, 28. pouka.
  3. Alfavitni Paterik i Nezaboravna kazivanja…, o avvi Agatonu, gl. 9.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *