NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU

 

PRINOS SAVREMENOM MONAŠTVU
 

 
GLAVA OSAMNAESTA
O pripremi za molitvu
 
Zbog velikog značaja molitve potrebno je da se, pre njenog upražnjavanja, pripremimo za nju. Pre molitve pripremi se i ne budi kao čovek koji iskušava Gospoda (Sir 18,23). „Mi koji želimo da predstanemo Caru i Bogu i da razgovaramo s Njim ne smemo krenuti na put nepripremljeni, da On, ugledavši nas izdaleka bez propisanog oružja i dvorske odore, ne naredi slugama Svojim i pomoćnicima da nas vežu i bace daleko od lica Njegova, a molbe naše da pocepaju i bace nam natrag u lice“, kaže Sv. Jovan Lestvičnik.[1] Prva priprema sastoji se u odbacivanju zlopamćenja i osuđivanja bližnjih. Tu pripremu je zapovedio Sam Gospod. I kada stojite na molitvi, zapoveda On, praštajte ako šta imate protiv koga; da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama sagrješenja vaša. Ako li pak ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama cagpješenja vaša (Mk 11,25-26). Kao dalja priprema služe: odbacivanje brige silom vere u Boga, silom predanosti i pokornosti volji Božijoj, svest o svojoj ogrehovljenosti i skrušenost i smirenje (uniženje) duha koji proističu iz te svesti. Jedina žrtva koju Bog prihvata od pale ljudske prirode jeste skrušenost duha. Jer da si hteo žrtve ja bih Ti prineo, kaže Bogu Njegov prorok u ime svakog čoveka koji je pao i koji živi u svom padu. Ti, međutim, za žrtve svespaljenice ne mariš. Žrtva je Bogu duh skrušen; srce skrušeno i uniženo Bog neće odbaciti (Ps 50,18-19). Sveti Isaak Sirijski ponavlja sledeću izreku drugog Svetog Oca: „Ako neko ne smatra sebe grešnikom, njegova molitva nije ugodna Gospodu.“[2] Na svojoj molitvi stani pred nevidljivog Gospoda kao da Ga vidiš i s ubeđenjem da On vidi tebe, i da pažljivo na tebe motri. Stani pred nevidljivog Boga kao što zločinac, uhvaćen u mnogim zlodelima i osuđen na kaznu, stoji pred pretećim, nepristrasnim sudijom. Tačno tako i jeste: ti stojiš pred svojim suverenim Vladikom i Sudijom; ti stojiš pred takvim Sudijom pred kojim se neće opravdati niko živ (Ps 142,2), koji svagda pobeđuje kada Mu sude (Ps 50,6), koji ne osuđuje samo onda kad, opraštajući čoveku po Svom neizrecivom čovekoljublju, ne ide na sud sa slugom Svojim (Ps 142,2). Kad osetiš strah Božiji i kad usled straha Božijeg tokom svoje molitve osetiš i prisustvo Božije, nevidljivo i duhovno videćeš Nevidljivoga i razumećeš da je molitva stajanje na Strašnom sudu Božijem.[3] Na molitvu stani oborene glave i očiju uperenih u zemlju, stojeći čvrsto i nepomično na obe noge; molitvu potkrepi plačem srca, uzdisanjem iz dubine duše i obiljem suza. Pobožno spoljašnje stajanje na molitvi neophodno je i korisno za svakoga ko se podvizava podvigom molitve a posebno za početnika, kod kojeg se duševno raspoloženje najbolje usklađuje (saobražava) s položajem tela. Apostol je zapovedio da molitvi prethodi zahvalnost: U molitvi budite istrajni; bdite u njoj sa zahvaljivanjem, kaže ,2,slično i u Flp 4,6). Apostol svedoči da je zahvaljivanje zapovedio Sam Bog: Molite se bez prestanka, na svemu zahvaljujte; jer je ovo volja Božija za vas u Hristu Isusu (1Sol 5,17-18). Šta znači zahvalnost? To je slavoslovljenje Boga zbog Njegovih bezbrojnih dobročinstava, koja se izlivaju na svakog čoveka i na vascelo čovečanstvo. Takva zahvalnost uvodi čudesno spokojstvo u dušu: ona uvodi radost, iako (čoveka) sa svih strana okružuju nedaće, uvodi živu veru, usled koje čovek odbacuje svaku brigu o sebi, gazi ljudski i demonski strah, u potpunosti se potčinjava volji Božijoj. Takvo duševno raspoloženje je izvanredno pripremno raspoloženje za molitvu. Kako, dakle, primiste Hrista Isusa Gospoda, tako u Njemu u živite, ukorenjeni i nazidani u Njemu, i utvrđeni u vjeri kao što ste naučeni, izobilujući u njoj sa zahvalnošću, tj. posredstvom zahvalnosti zadobijte obilje vere, kaže Apostol (Kol 2,67). Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se!…Gospod je blizu. Ne brinite se ni za što, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvalnošću kazujte Bogu želje vaše (Flp 4,4-6). Važnost umnog podviga zahvalnosti je sa posebnom iscrpnošću izložena u Rukovođenju u duhovnom životu prepodobnih Otaca Varsanufija Velikog i Jovana Proroka.
 


 
NAPOMENE:

  1. 28. slovo
  2. 55. slovo
  3. Lestvica, 28. pouka.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *