ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

 

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA
 
II BLAGODATNI DAROVI
 
11. Znalac stanja upokojenih
 
Kao čovek čistog uma, starac se blagodaću Božijom udostojio da vidi duše ljudi u trenutku kada ostavljaju zemlju i ushode na nebo. On je znao u kakvom stanju se nalaze upokojeni. Upitan za dušu upokojenog, on je odgovarao o stanju u kome ju je video, na primer: „Tvoju majku je upokojio Bog“, ili: „Činite milostinju u njegovo ime“, ili: „Pomolimo se Gospodu da ga upokoji“.
* * *
Starac je ispričao: „Hteo sam da saznam u kom stanju je duša monahinje koja je prva sahranjena na groblju u Surotiju. I doneli su mi je u ruke (i pokaza rukama kao da drži bebu) i rekli: „Evo Magdalinine duše“. Bila je u veoma dobrom duhovnom sta nju, u nivou meni poznatog podvižnika, koji se godinama podvizavao“.
Drugom prilikom on vide dušu monahinje Ksenije, koja je živela u Manastiru Svete Trojice u Koropi, kako kao malo dete ushodi na nebesa. Blagoslovena duša je bila kćer vojvode Marulisa, veoma smirena i vrlinska.
* * *
Svedočanstvo gospodina Angelosa Horozidu, poručnika solunske policije: „Vršeći službu obezbeđenja blizu Centralne solunske bolnice, 8. juna 1986. godine ja bih ranjen bombom molotof. Zadobio sam teške opekotine. U bolnici Ipokratio, gde su me preneli, ubrzo me ostaviše, smatrajući da ću brzo umreti. Ostao sam u životu, izgubivši međutim, svaki dodir sa okolinom.
Od prvog trenutka kada je saznao, starac je rekao: „Mnogo će se namučiti, ali će preživeti“. Posle nekoliko dana povratio sam neko opštenje.
Jednog dana, međutim, osetih da umirem i rekoh bolničarki: „Sestro umirem, umirem“.
Ja počeh da uzlazim gore, da izlazim sa zemlje da se krećem među zvezdama i u nastavku u sazvežđima. Eto kakvo tumačenje sam davao u navedenom trenutku.
Ushodio sam, ushodio, a predamnom iđaše neka svetlost, nešto poput upaljene sveće. Najednom se putovanje zaustavi. Poče kretanje u suprotnom smeru i prizemljenje. Nađoh se u Bolnici sa rezom na grkljanu i lekarima oko sebe, koji me posmatraju.
Pet meseci kasnije ja sretoh starca u Surotiju. On me zagrli i poljubi, a ja počeh da mu pričam kako sam umro. On me prekide, govoreći: „Bre, blagosloveni, zajedno smo išli u drugi život i vratili se. Bio sam pored tebe. Zar me nisi video“.
I ja shvatih šta beše svetlost koju sam gledao“.