ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА

 

ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА
 
I ВРЛИНЕ
 
10. Часно надметање [ар]
 
Часно надметање је, према старцу, “благочастиво изливање доброте, бистра љубав смиреног човека. Његово срце је испуњено великом благодарношћу према Богу и ближњима, и из духовне осетљивости (истанчаности) труди се да узврати и најмање доброчинство које му други чине”. Часно надметање је оно што бива мимо обавезе и дужности, што се не тражи, већ се врши из некористољубиве љубави.
Сва старчева дела одликују се поменутом врлином: једноставна помоћ некоме, самопожртвованост у рату да други не би били у опасности и погинули, а у монашком животу широкогруди подвизи, који су превазилазили његову издржљивост. Потресало га је када је и код других видео часно надметање. Он је говорио: “Поступајмо са часним надметањем. Деца која имају часно надметање пазе како да успокоје и заблагодаре родитељима. Ми монаси треба да знамо шта успокојава старца и да сагласно поступамо и пре него што нам каже. Имајте часно надметање немојте да злоупотребљавате туђу доброту. Човек са часним надметањем бива бомбардован благословима, док роптач рађа несрећу. Срце се не чисти “клином”[1], него часним надметањем. Немојмо допустити да се други умара на свом послушању када ми завршимо своје. Жртвујмо се. Нека жена је говорила: “Христос се ожалостио, а и ја сам га ожалостила. Ни ја не желим да имам радост”. И била је одлично! Говорила је другима да се моле да нема радост, него да пати због Христа. Какво часно надметање! И уколико је више говорила, утолико је више радости и умилења имала. Она је изашла из себе”.
Старац је препоручивао: “Немојмо чинити добро користољубиво, нити законски, него из љубави према Богу. И већ нећемо само са лакоћом радити оно што смо обавезни, него ћемо жртвовати и све на шта имамо право”.
Као монаху, њему није му било довољно да врши своје правило и богослужење, успокојавајући своју савест да је испунио своје монашке обавезе. Његово часно надметање га је покретало да се предаје великим подвизима и да за себе не задржава ни снагу, ни време, ни спокојство. Он је више мислио на друге, него ли на себе и жртвовао се да би им помогао.
Часно надметање, врлина која му беше својствена, као световњака га је показала доброчинитељем, као војника јунаком и као монаха светитељем.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Назив прашка за прање веша из старијих времена.

Comments are closed.