НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА

ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА

 

ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА
 
II БЛАГОДАТНИ ДАРОВИ
 
8. Споразумевање са другојезичнима
 
Познато је да старац осим грчког није знао други језик. Међутим, у више наврата се десило (када је било разлога) да разговара на језику Педесетнице и одлично се споразумева са странцима.
* * *
Отац Е. К. прича, „Једном сам био присутан у старчевој келији заједно са још тројицом посетилаца и једним Французом, који није знао ни речи грчког. Дошао је ред и на њега да поразговара са старцем. Отишли су нешто даље и петнаест минута разговарали седећи на пањевима. Ми смо видели како са занимањем разговарају. Како су општили, када заједнички језик општења није постојао? Странац је отишао радостан. Задовољство се очигледно видело на његовом лицу“.
* * *
Један Француз истраживач се договорио са неким монахом да заједно оду да виде старца. Увече је било бдење у манастиру у коме је боравио. Монах после бдења оде у своју келију да се одмори. Из жеље да види старца, странац, пак, сам сиђе до келије. Разговарали су прелепо и странац је из разговора стекао утисак да је старац изврсно знао француски.
* * *
Отац Василије Григоријатски сведочи: „Дошао сам код старчеве келије око подне. Врата су била затворена. Неки младић је лежао на земљи и чекао. Био је Гркоамериканац и знао је само енглески. „Како ћеш да се споразумеш са старцем“, упитах га.
„Бог ће послати некога“, одговори. „Ето, тебе“, додаде. На крају се нађох и ја са њима да бих наводно био преводилац са својим слабим, незнатним енглеским, иако сам већ заборавио и оно мало што сам знао. Приметих, међутим, на своје велико изненађење, да је отац Пајсије боље од мене разумео све што му је дечко причао. Он му је одговарао на грчком, наравно, са много једноставних и мудрих примера, које сам ја преводио. Незаборавно ће ми остати решење које је дао на једну тешкоћу коју му је младић изложио. У њему се пројављивала велика вера и поверење у промисао Божији. Младић се пожали: „Моја мајка ми стално тражи новац. И ма колико да јој дам од своје мале зараде, она све безразложно распе. Не знам шта да радим“. Отац Пајсије му одговори: „Слушај, дете моје. Новац који си давао својој мајци треба да дајеш као милостињу неком сиромаху и да се истовремено помолиш, говорећи: ,Боже мој, милостињу дајем за моју мајку, а ти се побрини о њој’. И Бог ће сам да преузме бригу о њој. Сам ће наћи начина““.
* * *
Сведочанство оца П. Л.: „Нађох се једном у Панагуди. И неки странац је чекао да разговара са старцем. Понудио сам се да будем преводилац. У почетку је старац чекао да чује превод питања. У наставку је одговарао на питања и пре него што их ја преведем“.
* * *
Старчево духовно чедо приповеда: „Једнога дана врло рано пођох у Панагуду. Тек што беше свануло. Ударио сам у гвожђе и старац ми отвори, осмехујући се. Он ме упита:
„Шта кажеш ти, оче…, када је свети Јефрем Сирин посетио Василија Великог, да ли им је био неопходан преводилац“.
„Мислим да није, старче“, рекох му.
Ја прођох у гостопримницу и нађох странца посетиоца. Док је старац припремио послужење, са мало енглеског који сам знао, почесмо разговор. Он ми рече да је стигао јуче касно. Одоцнио је будући да је изгубио пут. Време беше касно и старац га је примио на преноћиште. Разговарали су без икаквих потешкоћа. Странац је мислио да старац зна енглески“.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *