НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА

ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА

 

ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА
 
II БЛАГОДАТНИ ДАРОВИ
 
11. Зналац стања упокојених
 
Као човек чистог ума, старац се благодаћу Божијом удостојио да види душе људи у тренутку када остављају земљу и усходе на небо. Он је знао у каквом стању се налазе упокојени. Упитан за душу упокојеног, он је одговарао о стању у коме ју је видео, на пример: „Твоју мајку је упокојио Бог“, или: „Чините милостињу у његово име“, или: „Помолимо се Господу да га упокоји“.
* * *
Старац је испричао: „Хтео сам да сазнам у ком стању је душа монахиње која је прва сахрањена на гробљу у Суротију. И донели су ми је у руке (и показа рукама као да држи бебу) и рекли: „Ево Магдалинине душе“. Била је у веома добром духовном ста њу, у нивоу мени познатог подвижника, који се годинама подвизавао“.
Другом приликом он виде душу монахиње Ксеније, која је живела у Манастиру Свете Тројице у Коропи, како као мало дете усходи на небеса. Благословена душа је била кћер војводе Марулиса, веома смирена и врлинска.
* * *
Сведочанство господина Ангелоса Хорозиду, поручника солунске полиције: „Вршећи службу обезбеђења близу Централне солунске болнице, 8. јуна 1986. године ја бих рањен бомбом молотоф. Задобио сам тешке опекотине. У болници Ипократио, где су ме пренели, убрзо ме оставише, сматрајући да ћу брзо умрети. Остао сам у животу, изгубивши међутим, сваки додир са околином.
Од првог тренутка када је сазнао, старац је рекао: „Много ће се намучити, али ће преживети“. После неколико дана повратио сам неко општење.
Једног дана, међутим, осетих да умирем и рекох болничарки: „Сестро умирем, умирем“.
Ја почех да узлазим горе, да излазим са земље да се крећем међу звездама и у наставку у сазвежђима. Ето какво тумачење сам давао у наведеном тренутку.
Усходио сам, усходио, а предамном иђаше нека светлост, нешто попут упаљене свеће. Наједном се путовање заустави. Поче кретање у супротном смеру и приземљење. Нађох се у Болници са резом на гркљану и лекарима око себе, који ме посматрају.
Пет месеци касније ја сретох старца у Суротију. Он ме загрли и пољуби, а ја почех да му причам како сам умро. Он ме прекиде, говорећи: „Бре, благословени, заједно смо ишли у други живот и вратили се. Био сам поред тебе. Зар ме ниси видео“.
И ја схватих шта беше светлост коју сам гледао“.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *