ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

 

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
 

 
ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА
 
О ПРАЗНОСЛОВЉУ, БОГОХУЉЕЊУ, СМЕХУ И БЛАЖЕНОМ ЋУТАЊУ
 
Башта без ограде ће бити изгажена и опустеће; ко не чува своја уста, тај ће уништити плодове. Многословље помрачује ум; а помрачени ум води бестидности; а бестидност је мати сладострашћа. Ко воли да ћути, тај и сам остаје непомућен и не ражалошћује ближњег.
Воли ћутање да би у теби пребивало страхопоштовање, чувај страхопоштовање да би те оно штитило од сладострашћа.
Многоречити не само да су достојни прекора, него чак и изазивају одбојност код оних који желе с њима да проведу неко време и да се зближе с њима.
Уста из којих излази и добро и зло јесу као необуздани коњ, зато им је потребна узда, јер ће их њихово јурење одвести у пропаст, јер је њихов пут измећу провалија.
Бој се празнословлза, јер ћеш за сваку празну реч дати Богу одговор у Судњи Дан: не призивај имена Божјег узалуд да се не наруши заповест Господња; не куни се, не хули, да те не би погодио гнев Божји.
Непријатељ наш ђаво нам штети на све могуће начине, али нарочито уз помоћ језика и уста, јер ниједан други уд није толико погодан за завођење и погубљивање људи као несуздржани језик и незаграђена уста.
Када је потребно да се неко увери у истину, онда не треба говорити “Богами” и клети се, већ треба рећи: “да,да” или “не, не”, и то је довољно.
Тежак је, веома тежак грех – клевета.
Празнословље рађа слободу у обраћању, смех, шале и богохуљење, ту смртоносну рану; срца таквих људи постају пристаниште нечистих духова. Као што пчеле не трпе дим, него одлећу, тако и Анђеле Чуваре одгоне од себе празнословци и богохулници.
Ћутљиви је близак Богу и Анђелима. Језик је мали уд, али велику штету наноси, исто као што је мољац мали инсект, али велике ствари оштећује и чак уништава. Од брбљивости је настало мноштво зала: распадале су се породице, раскидале се пријатељске везе, дешавало се и много других несрећа. Зла реч је штетнија од било ког отрова. Немој себи да дозвољаваш ни да слушаш, ни да говориш ма о чему некорисном за твоју душу.
Ако будеш чувао слух, нећеш сагрешити ни језиком.
Заволи више ћутање од говорења: од ћутања се ум усредсређује у себи, од многословља он пада у расејаност.
Човек који је заузет сталним удубљивањем у своје грехе нема језик за празне и многе приче.
За ручком и у цркви ништа не говори, осим у случају велике потребе.
Ако се у сауни често отварају врата из ње несметано излази топлота. Тако и душа када много говори губи топлоту, јер ћутање сабира, а говорење расипа.
Једна врлина – суздржавање језика од сујетног и светског може да узведе човека на висок степен духовног савршенства.
Ономе који чува ћутање је позната свака врлина и честитје пред Богом. Такав без труда задобија Царство Божје.
Треба избегавати бескорисне разговоре и контакте са онима који немају страх Божји.
Најбоље је уопште не поучавати, већ поучавати добрим животом. Благодат се даје не ономе који добро говори, већ ономе који добро ради, добро живи. Дело извршено без гласа је боље од неиспуњене речи.
Мање речи је потребно ако чиниш оно што је потребно. Сликар боље учи својим сликама.
Непристојно је за хришћанина да се смеје. Исуса Христа и Мати Божју никад нису видели на земљи да се смеју.
Онај који се бави шалама ради за демоне.
Смех и дрскост су почетак развраћања душе, то су напади демона блуда.
Смех изгони сузе, Духа Светог, тело развраћа, прогони врлине.
Благоразумно ћутање је мајка молитве, повратак из ропства помисли, чувар Божанског огња, надзиратељ помисли, ухода непријатеља, тамница плача, пријатељ суза, делатељ сећања на смрт, сликар муке у будућем свету, добровољни сведок будућег суда, помоћник спасоносне туге, непријатељ дрскости, противник лажног учења, неприметно узрастање, тајно усхођење.

2 Comments

  1. Zvjezdan Milaković

    Htjeo sam pitati,kada se poje i molim ti sja, za vrijeme liturgije dali se treba svaki puta pokloniti?!

  2. Markovic Radosav

    Mogu li molim.Vas da narucim knjigu Gospode Ti Si Zivot Moj…ne mogu nigde da pronadjem da je.kupim.Hvala.
    061 222 74 22
    [email protected]