ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
 

 
ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА
 
ТУМАЧЕЊЕ ЧЕТИРИ ОСНОВНЕ МОЛИТВЕ
 
Царе Небесни – Духа Светога призвати.
 
Оче наш – молитва Господња. Сам Исус Христос тако је учио апостола.
 
Богородице Дево, радуј се… – песма с неба, донета од Арханђела Гаврила Деви Марији. Ко слави Божију Мајку томе Она у свему помаже.
 
Верујем… – Символ вepe, у коме су изложени сви догмати наше Православне вере, да би смо се утврдили у вери, правило је исповедали и одбијали од себе злу силу.
 
ЦАРЕ НЕБЕСНИ, Утешитељу, Душе Истине, који cu свудa присутан u cвe испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше.
Онога ко пажљиво чита ову молитву нехотично обузима страх и трепет због увиђања своје недостојности да прими Духа Светога у оскрнављену душу своју.
 
“ЦАРЕ НЕБЕСНИ, УТЕШИТЕЉУ, ДУШЕ ИСТИНЕ”. Ове речи као да бодре душу, говоре да Бог у Тројици Нераздељиви, Цар Небесни, Цар царствујућих – Бог Дух Свети – гледа на све житеље земље који призивају име Његово свето и готов је да помогне свакој души човечијој и да пружи утеху и укрепљење.
Царе Небесни! Ти видиш како ми је тешко. Душа моја робује страстима и пороцима, немам снаге да се са њима борим. Изнемогао сам под бременом грехова! Ко може да ме спаси и утеши у мом очајном стању, ако не Ти, Утешитељу, Душе Истине?!
“КОЈИ СИ СВУДА ПРИСУТАН И СВЕ ИСПУЊАВАШ”. При овим речима у души се утврђује нада, умножава радост вере да је Дух Свети свуда, на сваком месту, са свих страна нас обухвата од споља н у унутрашњи дом наш, душу, улази. У свако време призивај Духа Светога, и Он ће без оклевања добро доћи у помоћ, све ће дати, све испунити.
Царе Небесни! Ти си моја сила, ти си моја крепост! Тобом све оживљава, Ти свуда и све испуњаваш. Испуни радошћу и весељем душу моју, надом на Твоју Божанску помоћ!
“РИЗНИЦЕ ДОБАРА И ДАВАОЧЕ ЖИВОТА”. Све добро и ваљано у животу чини се уз помоћ Духа Светога. У душу човека који са вером, надом, љубављу свим срцем и свом душом уздише ка Богу, пребива непрестано у молитви, усељава се Дух Свети јер је Он Ризница добара, и даје свима живот вечни.
Царе Небесни! Ти си – светлост! Ти си Живот! Даваоче добара! Даруј ми све што је неопходно за вечно спасење: тврду веру, наду, љубав, истинско покајање, смирење, послушност, трпљење. Научи ме свему добром, светом. Научи ме да се молим, и Сам у мени моли се!
“ДОЂИ И УСЕЛИ СЕ У НАС, И ОЧИСТИ НАС ОД СВАКЕ НЕЧИСТОТЕ”. Душа свесна своје ништавности пред Богом, са дубоком тугом у сузној молитви проси: ” Душе Свети, не уклањај се од мене, не удаљуј се од мене, не гнушај се мога нечистог, смрадног срца, него доћи и усели се у мене, и очисти ме од сваке нечистоте, изведи из ропства страсти”.
Царе Небесни! Ништа није скривено од Твојих Божанских очију. Ти видиш све најскривеније кутове моје душе и све њене нечистоте. Ти видиш и моју немоћ у борби са грехом. Ти Сам, Душе Свети, свемоћном Својом благодаћу очисти ме од сваке нечистоте тела и духа.
“И СПАСИ, БЛАГИ ДУШЕ НАШЕ”. При овим речима зрак наде светлуца у клонулој души и она смелошћу вере, у нади на милосрђе и благост Божију, дозива: “Спаси, благи Душе Свети, не одбаци ме, изгубљену овцу стада Христовог, спаси оца мог духовног са свима његовим духовним чедима, и све православне хришћане. Дај ми, Господе, да свагда љубим свакога ближњега свога, као себе, и да се ни због чега не љутим на њих и да не служим ђаволу.
Дај ми, Душе Благи, да распнем своје самољубље и гордост, жељу за стицањем (лакомост), маловерје н остале страсти. Нека нам име буде – Узајамна Љубав!”
 
+ + + + +
 
ОЧЕ НАШ, који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као и на небу, хлеб наш насушни дај нам данас, и опрости нам дугове наше као што и ми оПраштамо дужницима својим, и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
 
“ОЧЕ НАШ КОЈИ СИ НА НЕБЕСИМА”. Ове речи напомињу души да је Господ Бог наш и Створитељ – Бог Отац – Творац света, Цар неба и земље који седи на Небесном Престолу и управља свом васељеном – Прво Лице Свете Тројице.
” ДА СЕ СВЕТИ ИМЕ ТВОЈЕ, ДА ДОЂЕ ЦАРСТВО ТВОЈЕ”. Нека се прославља Твоје свето име и на небесима и на земљи, и нека освешта нас који призивамо име Твоје. Да буде нама, грешнима, царство Твоје – блаженство у вечном животу, а царство Твоје у срцима нашим, слобода од сваког греха и пунота сваке врлине.
“ДА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА И НА ЗЕМЉИ КАО ШТО ЈЕ НА НЕБУ”. Све се у нашем животу одвија по промислу Божијем и по вољи Божијој. Са дубоким смирењем у молитвеној усхићењу душа вапије ка Небеском Оцу:
“Са страхом Божијим и молитвено стишан стојим пред Твојом светом вољом и мени недокучивим Судовима Твојим. Нема у мени жеље, осим жеље да испуним вољу Твоју свету. Научи ме да будем покоран и послушан духовном оцу до саме смрти, јер верујем да његовим посредством Ти откриваш мени вољу Своју.
Не допусти ни за један тренутак да се испуњава воља моја, која је грех разнолики: самољубље, злоба, мржња, завист, гордост. Господе, даруј ми благодат да свагда испуњавам вољу Твоју, која је љубав према свима (и према непријатељима) и светост наша”.
“ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ ДАЈ НАМ ДАНАС”. Отац Небесни штедро нам раздаје милости своје сваки дан. Шаље све што је неопходно за наш земаљски живот. Он не заповеда да бринемо о будућем, о сутрашњем дану, већ само о оном најнеопходнијем – насушном хлебу за дан (овај). Заповеда пак да се највише бринемо о Хлебу Небесном који храни и уводи душу у живот вечни, то јест да водимо бригу о честом причешћивању Светим Животворним Христовим Тајнама – Пречистим Телом и Часном Крвљу Христа Спаситеља.
Са неизрецивом радошћу и благодарношћу Оцу Небесном душа вапије у умилењу: “Подај нам сваки дан Хлеб Овај! И Пиће Ово! Да, засићени (испуњени) Тобом, узмогнемо без спотицања прећи жалосни пут живота нашег и да освештани, просвећени, обожени Тобом, уђемо у Одају (Ложницу) Славе Твоје ради вечног славословља пресветог имена Твога.
“И ОПРОСТИ НАМ ДУГОВЕ НАШЕ КАО ШТО И МИ ОПРАШТАМО ДУЖНИЦИМА СВОЈИМ”. Љубављу обилни (љубвеобилни) Отац Небесни опрашта нам све наше исповедане грехе, погрешке животне, безакоња под условом да се и ми с љубављу односимо према свим људима, да и ми искрено опростимо свима и све, да не осећамо ни према коме не само злобу, увређеност, него ни огорченост.
Изговарајући ове речи молитве Господње душа се испуњава побожном благодарношћу Богу за Његово свеопраштање и љубав према нама, грешнима, и за то што нам Својом благодаћу помаже да и ми опраштамо све нашим увредиоцима, да опраштамо свима дужницима својим и да их волимо.
“И НЕ УВЕДИ НАС У ИСКУШЕЊЕ, НО ИЗБАВИ НАС ОД ЗЛОГА (НЕЧАСТИВОГА)”. Са детињом простотом и поверењем душа се приљубљује уз Бога у нади на Очинску бригу и заштиту у искушењима која наилазе на нас од нечастивог (лукавог), злог духа. Жесток и подмукао је лукави кад иште као жртву себи човечије душе које су немарне за своје спасење, које не пазе на себе, не воде бригу о свом срцу и поступцима. Такви олако упадају у препредену клопку, у мрежу злог духа и овај их, гута и осуђује на вечну муку.
Увиђајући своју немоћ и слабост (беспомоћност) против зле силе, душа изговара ове речи молитве са нарочито дубоким чувством у којем се сједињује и бескрајна вера и нада на помоћ Оца Небеснога, и смирено осећање своје ништавности, недостојности, немоћи, и пламена љубав према своме Саздатељу, Спаситељу, Покровитељу, Добротвору – Богу.
 
+ + + + +
 
БОГОРОДИЦЕ ДЕВО, РАДУЈ СЕ, Благодатна Mapujo, Господ је с Тобом, благословена cu Tu међу женама u благословен је плод утробе Tвoje, јер cu родила Спаса душа наших.
 
О Нелажно Ласкање, Радовање Анђела! О Дивно Чудо! Љубави Неизрецива, море милосрђа и милостивости према роду човечијем! Заједно са Арханђелом Гаврилом величају те сви нараштаји земаљски и ми, недостојни, нечистим устима својим усуђујемо се да са страхом и побожно опевамо Твоју Величину!
“БОГОРОДИЦЕ ДЕВО, РАДУЈ СЕ, БЛАГОДАТНА МАРИЈО, ГОСПОД ЈЕ С ТОБОМ”. Душа јасно осећа смисао ових молитвених речи: Дева неизрециво Најчистија Голубица ради спасења рода човечијег зачела и примила у утробу Несместивог Бога. С Тобом је благодат Божија, с Тобом је – Сам Господ, у Теби је сва Сила и Слава, и како да ми, земнородни, не величамо Тебе, опевану од Анђела и свих светих.
Очи душе моје виде и радост Саме Прослављене Деве Богородице, када је Она светој и праведној Јелисавети Своју песму запојала: “Велича душа моја Господа, и обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему”.
Посредовањем Божије Мајке Господ и нама грешнима шаље радост, нарочито осетну после покајних суза, за време усрдне неометане молитве, после победе над собом, над својим страстима као да шаље души награду – радост и умилење.
“БЛАГОСЛОВЕНА СИ ТИ МЕЂУ ЖЕНАМА, И БЛАГОСЛОВЕН ЈЕ ПЛОД УТРОБЕ ТВОЈЕ”. Мајка Божија је сред сабора жена од постања света изнад свих благословена међу свим женама и свима нама је Мајка. Она је примила у Своју утробу Благословени Плод – Несместивог Бога наитијем Светога Духа по благовести Њој о овој тајни посредством Арханђела Гаврила.
“ЈЕР СИ РОДИЛА СПАСА ДУША НАШИХ”. Пресвета Богородица родила је Сина Божијег – Исуса Христа. При рођењу Спаситеља света – Сина Свога и Бога, сачувала је девственост и за свагда остала Дева. О дивног чуда! И зато је она названа Богородица и Дева.
Преко Ње Бог је открио тајну ваплоћења Сина Свога – Спаситеља света, Који је Крсним страдањима спасао род човечији од греха, проклетства и смрти. Својом послушношћу Исус Христос је задовољио Правосуђе Божије, скинуо проклетство са човечијег рода, настало због Адамове непослушности. Преко Мајке Божије дошло је спасење света. Она је прва наша Заступница и Посредница пред Сином Својим и Богом, све види, све чује и видљиво нам у свему помаже.
 
+ + + + +
 
СИМВОЛ ВЕРЕ: Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Tвopцa неба и земље и свега видивог и невидивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, рођеног од Оца пре сви.х векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је cвe постало;
Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса и оваплотио се одДу.ха Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Koju је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдao и погребен.
И Koju је васкрсао трећи дан као што је писано;
И Koju се узнео на небеса u ceдu с десне стране Oцa;
И Koju ће опет доћи са славом да суди живима u мртвима, и Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Koju од Oцa исходи, Koju се заједно са Оцем u Сином поштује u слави, Који је Говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну, и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за отпуштење Грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућега века. Амин.
 
“ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНОГА БОГА ОЦА, СВЕДРЖИТЕЉА, ТВОРЦА НЕБА И ЗЕМЉЕ СВЕГА ВИДЉИВОГ И НЕВИДЉИВОГ”. Верујем у Прво Лице Свете Тројице у Једнога Бога Оца. Верујем да је Он Творац неба и земље, и свега видљивог света и невидљивих бестелесних Небесних Сила. Верујем да је Он Сведржитељ, Цар и Господ свега од постања света и до свршетка његовог.
“И У ЈЕДНОГА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, СИНА БОЖЈЕГ, ЈЕДИНОРОДНОГ, РОЂЕНОГ ОД ОЦА ПРЕ СВИХ ВЕКОВА”. Верујем у Друго Лице Свете Тројице – Јединородног Сина Божијег – Господа Исуса Христа – Бога Слова (Речи, Логоса). Верујем да је Он рођен од Оца пре постања света, пре свих векова.
“СВЕТЛОСТ ОД СВЕТЛОСТИ, БОГА ИСТИНИТОГ ОД БОГА ИСТИНИТОГ, РОЂЕНОГ НЕ СТВОРЕНОГ, ЈЕДНОСУШТНОГОЦУ, КРОЗ КОГА ЈЕ СВЕ ПОСТАЛО”. Верујем да је Христос Светлост свету, да се родио од Истинитог Бога Оца, да је Син Божији раван Богу Оцу.
Ове речи молитве дубоко прожимају душу, распламсавају љубав према Богу Оцу и Сину Божијем – Исусу Христу Светлости и Богу Истинитом.
Нечисти ум и грешна душа не могу да приме сву ту Величанственост Светлости Божије. Када се поје у цркви Символ вере душу обузима усхићење и умилење и рађа се покајање за грехе. Символ вере је темељ хришћанства, на њему, као на камену, заснива се домострој спасења рода човечијег.
” КОЈИ ЈЕ РАДИ НАС ЉУДИ И РАДИ НАШЕГ СПАСЕЊА СИШАО С НЕБЕСА И ОВАПЛОТИО СЕ ОД ДУХА СВЕТОГА И МАРИЈЕ ДЈЕВЕ И ПОСТАО ЧОВЕК”. Господ је дошао на земљу да спасе род човечији од вечне пропасти. Син Божији, Исус Христос, примио је тело човечије, родио се од Пречисте Деве Марије наитијем Светога Духа. Недокучива је тајна ваплоћења Сина Божијег, као и свака тајна Божија! Но душа верује без испитивања Правде Божије да је Исус Христос Син Божији и Син Човечији, да је Он – Богочовек. Узвишени Бог смирио се до обличја слуге, обукао се у тело човечије, постао човек, приближио Себе палом човеку да га научи, да га искупи од проклетства и спаси од вечне погибије.
“И КОЈИ ЈЕ РАСПЕТ ЗА НАС У ВРЕМЕ ПОНТИЈА ПИЛАТА, И СТРАДАО И ПОГРЕБЕН”. Син Божији је живео на земљи 33 године, научио је народе заповестима Новога Завета (заповести Блаженстава), дао људима нову, главну заповест о љубави: љубити Бога и љубити ближњега. И ради те љубави према изгубљеном роду човечијем Он је пострадао, претрпео муке и крсну смрт. Христа су распели на Крсту књижевници (законици) и фарисеји за време римског управљача Понтија Пилата. Безгрешни Бог био је као човек погребен у гробу од стране благочестивих мужева Јосифа и Никодима и жена – мироносица.
Душа осећа бол и страда при спомињању Крсних Страдања Христа, спопада ме страх кад увидим да изнова распињем Господа својим гресима. Тада се клањам Распетом Христу у сузној молитви: “Ти Господе, Који си примио (поднео, претрпео) пљување, ударање и ране, мене ради, осуђеног, не осуди ме по делима мојим, сажали се мојој бедној души и помилуј ме, и као разбојника благоразумног, помени и мене, Господе у царству Твоме!”
“И КОЈИ ЈЕ ВАСКРСАО У ТРЕЋИ ДАН КАО ШТО ЈЕ ПИСАНО”. Према предсказањима у Писму, Господ Исус Христос васкрсао је из гроба Својим телом трећи дан и васкрснуо је сав род човечији из вечне погибељи (пропасти) – дакле, из смрти.
“И КОЈИ СЕ УЗНЕО (ВАЗНЕО) НА НЕБЕСА И СЕДИ СА ДЕСНЕ СТРАНЕ ОЦА”. По Свом васкрсењу, Господ наш Исус Христос вазнео се Својим Божанским телом на небеса, показујући нам пут спасења, и сео је с десне стране Оца Небеснога, напомињући нам да је наше Отачаство на небесима, а да је земаљски живот наш привремено странствовање (туђиновање), припремање за вечни небески живот, и стога смо дужни да појачано иштемо благо на небесима, о горњем да мудрујемо а не о земаљском.
” И КОЈИ ЋЕ ОПЕТ ДОЋИ СА СЛАВОМ ДА СУДИ ЖИВИМА И МРТВИМА И ЊЕГОВОМ ЦАРСТВУ НЕЋЕ БИТИ КРАЈА”. Душа дрхти од ових речи при спомињању последњег Страшног Суда Божијег, не само због дела, него и због мисли и жеља. О бедна душо моја, како ћеш одговорити за своје грехе Бесмртном Судији. Нико се неће сакрити од лица Божијег, сви ће примити по делима и помислима својим. Сви ће у трепетном страху очекивати своју последњу пресуду на вечно блаженство или на вечне муке, којима неће бити краја.
“И У ДУХА СВЕТОГА, ГОСПОДА, ЖИВОТВОРНОГА, КОЈИ ОД ОЦА ИСХОДИ, КОЈИ СЕ ЗАЈЕДНО СА ОЦЕМ И СИНОМ ПОШТУЈЕ И СЛАВИ, КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО КРОЗ ПРОРОКЕ”. Верујем и у Треће Лице Свете Тројице – у Духа Светога Господа. Он животвори и испуњава све заповести Бога Оца. Поштујемо и славимо Духа Светога као и Оца и Сина. Духом Светим су благовестили пророци у Светом Писму, Духом Светим су проповедали апостоли разним народима реч Божију учење Христово. Духом Светим су се руководили пре, и сада се руководе, истински хришћани – слуге и пријатељи Божији.
“У ЈЕДНУ, СВЕТУ, САБОРНУ И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ”. Црква је светионик усред бурног житејског мора, корабља (лаћа) нашег спасења. Света, Саборна, Апостолска Црква започиње у апостолским временима и исповеда њихово учење непроменљиво, зато се она и назива Апостолском. Апостоли су прејемници Христови. Црква се назива Саборном не само зато што су сви њени догмати утврђени од Светих Отаца на Васељенским Саборима, него зато што њу чине све Цркве у целом свету и хришћани на свим странама света. На тај начин она је сабрана, то јест састоји се од свих православних хришћана у целом свету.
Душа сваког благочестивог хришћанина веома се радује што је она унутар ограде праве, спасоносне Свете, Саборне и Апостолске Цркве, што усред греховних бура житејског мора постоји и тихо пристаниште (мирно уточиште) нашега спасења, где се душа обнавља, задобија укрепљење за борбу са духовима злобе, са видљивим и невидљивим непријатељима нашим. Изван Цркве нема спасења.
“ИСПОВЕДАМ ЈЕДНО КРШТЕЊЕ ЗА ОТПУШТЕЊЕ ГРЕХОВА”. Ове речи подсећају на крштење у купељи (крстионици, бањи) – “рођење Духом”. Приликом тајинства крштења умива се (пере се) првородни грех прародитељски и скида се проклетство, а такође и сви греси се опраштају, ако се ко не крштава у детињем узрасту. А затим се миропомазањем новокрштеном даје благодат Светога Духа. Приликом крштавања дају се обећања: одрицање од сатане и свих дела његових, и сједињавање са Христом и приправности на живот по заповестима БожиЈ’ИМ, по закону и по вољи Божијој.
“ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ. И ЖИВОТ БУДУЋЕГА ВЕКА. АМИН.” Верујем да ће васкрснути умрли свих векова, и сви живи и мртви доћи на последњи праведни Суд.
Чекам васкрсење мртвих и будући вечни живот где све нас очекује или вечна радост, вечно блаженство, или вечна мука у аду (паклу) у најкрајњем, у геени огњеној, где се огањ не гаси и црв не умире.
Господе, не осуди ме по делима мојим, но по милости Твојој спаси ме!