НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

 

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
 

 
ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА
 
О ЧИТАЊУ СВЕТОГ ПИСМА, ПОБОЖНИХ И СВЕТОВНИХ КЊИГА
 
Марљиво прилежи на читање Светог Писма, то ћете извући из порочног живота, јер се Јеванђељем и учењем Православне Цркве савест истанчава (изоштрава) слично оштром ножу. Она почиње да запажа и најмање погрешке у нама. Где је Света Библија, отуда се изгони свака ђаволска сила.
Незнање Светог Писма велика је стрмина и дубока провалија. Незнање Божанских закона велика је издаја свога спасења. Читање Писма велика је одбрана од греха, то је духовна храна за душу. Читање Јеванђеља даје човеку спасоносно виђење својих грехова и путева спасења.
Свети Тихон Задонски знао је напамет Јеванђеље и Псалтир.
Свето Јеванђеље је неисцрпно и свагда ново за назидање, зато што њега није написала рука човечија, него Дух Свети, Који је водио ту руку и управљао њоме.
Пошто Овај Дух зна све, испитује саме „дубине Божије“, то је она, без обзира на крајњу једноставност и неизвештаченост речи Јеванђеља, устројена тако премудро да никада не губи силу и сладост, већ напротив постаје све поучнија, што се више наше срце срођује с њом.
Читање Псалтира укроћује страсти, а читање Јеванђеља спаљује трње наших грехова, јер је реч Божија „огањ који спаљује“.
Свето Писмо је област Ума, Слова и Духа – Бога Тројице. У њему Он се пројављује отворено: „речи које вам говорих Дух су и живот“ – рекао је Господ.
Списи Светих Отаца – ево опет израза Ума, Слова и Духа Ипостасних, већ са већим учешћем самог човечијег духа.
У речи Божијој видимо лицем у лице Бога и себе, какви јесмо. Познајте у њој себе, људи! Али не усуђујте се да сами тумачите Јеванђеље и књиге Светог Писма него се обраћајте Светим Оцима Цркве који су га протумачили.
Велика је сила Божанског Писма и велико је богатство мисли скривених у његовим речима… Јер својство је Писма такво да се у мало речи може наћи велико мноштво поука.
Божанско Писмо показује нам како су праведници често падали а грешници се исправљали, да бисмо од једног и другог ми добијали богато уразумљење, да се они који се држе добра не би препуштали безбрижности, видећи да су и праведници падали, а да они који живе у гресима не би очајавали, знајући како су се многи грешници покајали и успели да достигну највиши степен врлине.
Никада није могуће исцрпети смисао Писма. То је источник који није омеђен.
Велика корист бива од читања Божанског Писма: душа добија крила (полет), постаје узвишена, ослобађа се од нечистих порочних помисли и наслађује се великим миром и спокојством.
Заволите слушање и читање речи Божије, житија и поуке светих, у њима ћете наћи правила и примере светог, Богу угодног, живота.
Не читајте одједном много, само да бисте прочитали, већ да бисте освежили и нахранили душу, а она се храни оним што преко пажње продре у срце и заокупи га.
Ако вас за време читања или размишљања некаква мисао доведе пред лице Господње, затворите књигу и останите са том мишљу дан и више. Благодатна мисао је један од чувара душе.
Читајте дотле док у вашем срцу не дође до умилења.
Оно што читате у духовним књигама треба да се тиче вас, тада имајте себе у првом плану, а не судите о другима и о њиховим гресима.
Где пронаћи свештене (свете, духовне) књиге којих нема у продаји? Свештене књиге ваља преписивати, као што су то чинили сви истински хришћани.
Али није корисно скупљати много књига. Књигоманија је такође некорисна страст. Читање свештених (духовних) књига веома је корисно, јер просветљује наш ум и сабира га у њему самом. Но тражите спасење више у творењу добрих дела, него у читању књига.
Немарност или недостатак воље за читањем божанских књига јесте глад за душу. Стомак без апетита знак је озбиљне болести. Ако имате одбојност према речи Божијој, онда је ваша душа подложна тешкој болести.
Љубав према Богу рађа се из беседе са Њим.
Које трње првенствено гуши добро семе речи Божије? Житејске бриге, задовољство овога света, привезаност за богатство.
Људи који су искварили свој укус читањем рђавих, душепогубних књига, читају Јеванђеље против своје воље и из досаде. И читање Јеванђеља у том случају може се чак показати као веома непријатан лек. Али када, не обазирући се на то, наставе да читају, тада непријатност постепено ишчезава.
Зашто вам је често неподношљиво и не желите да слушате речи о спасењу душе, већ радије брбљате о таштини житејској? То значи да нас не само присуство Божије, него и мисао о Богу, мучи и тишти, као што је мучило Гадаринце присуство Исуса Христа. Зашто нам је мучно сазнање или подсећање да хришћанину треба да буде стран расејан, бучан живот, да он треба да води живот скроман, богобојажљив, честит, да треба да буде тако милосрдан да ради добра душе заборави све? Зашто већина хришћана само једном годишње приступа примању Светих Тајни (Причешћивању)? Зато што нам је тешко у присуству Господа. Он као да нам смета. Испуњена је жеља Гадаринаца, које је мучило Његово присуство. Шта им је остало? Отићи ће и од нас Христос, ако нас Његово присуство буде мучило. Тада ће нас сасвим покрити тама греховна, најкрајња.
Писање обичних световних (светских) људи је најчешће пројављивање палог човечијег духа, са његовим греховним склоностима, навикама и страстима.
Читаш световне новине: пријатно и лако се чита, лакомислено се свему верује. Међутим, ако узмеш духовну књигу, постаје тешко на срцу, рађа се сумња, многи то признају. Због чега то бива? Не бива то од својстава књиге, већ од одлика читалаца, од вредности њиховог срца, а највише – од ђавола, непријатеља човековог, непријатеља свега светог и побожног.
Када читамо световна дела, ми га (ђавола) не дирамо и он нас оставља на миру. Чим се прихватимо свештене књиге, почнемо да мислимо о свом исправљењу и спасењу, већ идемо против њега, раздражујемо га, мучимо његову злобу, и ево, он нас напада и мучи нас за узврат. Шта да се ради? Не остављати добро дело већ треба трпети и трпљењем спашавати душу своју. „Трпљењем својим спасавајте душе своје“ – говори Господ.
Када седаш да читаш или слушаш оно што се чита, најпре се помоли Богу, просећи:
„Господе Исусе Христе, отвори уши и очи срца мога, да бих чуо или прочитао Речи Твоје и испунио вољу Твоју. Отвори очи моје, и схватићу чудеса Твоја из закона Твога (Пс. 118,18). Надам се, Боже мој, да ћеш Ти просветлити срце моје“.
Тако свагда моли Бога да просветли ум твој и открије ти силу речи Својих.

Један коментар

  1. Mogu li molim.Vas da narucim knjigu Gospode Ti Si Zivot Moj…ne mogu nigde da pronadjem da je.kupim.Hvala.
    061 222 74 22
    [email protected]

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *