84. O krstu (raspeću), te opet o veri
Reč o krstu je ludost onima koji Ginu, a sila Božija nama koji se spasavamo.[1] Duhovan, pak, sve ispituje, a duševni čovek ne prima što je od Duha[2] Ludost je, naime, onima koji tu reč ne primaju sa verom, i koji ne uzimaju u obzir dobrotu i svemoć Božiju, nego ono što je božansko ispituju razmišljajući na čovečanski i prirodan način; jer sve što je Božije to je iznad prirode i razuma i misli. Jer ako neko razmišlja na koji način je i zašto Bog sve preveo iz nebića u biće, i poželi to dokučiti prirodnim umovanjem, neće to shvatiti: jer to znanje je duševno (psihičko) i demonsko.
Ho, ako neko, rukovođen verom, ono što je božansko zamisli dobrim, svemogućim, istinitim, mudrim i pravednim, naći će da je sve ispravno i kako valja, i pronaći će prav put. Jer nemoguće je spasti se bez vere: jer sve, kako čovečansko tako i duhovno, verom postoji. Ni zamljodelac bez vere ne useca brazdu na svom polju, niti trgovac ploveći na malom čunu bez vere predaje svoju dušu razbesnelim morskim talasima, niti se bez vere brakovi sklapaju, niti bilo šta od onoga što u životu biva. Verom poimamo da je sve što postoji silom Božijom prevedeno iz nebića u biće; sve, i ono što je božansko i ono što je čovečansko, verom postižemo. Vera je, dakle, saglasnost bez prevelikog ispitivanja.
Svako delo i čudotvorstvo Hristovo zacelo je izuzetno veliko i božanstveno i čudesno, ali od svih Njegovih dela najdostojniji divljenja je Njegov časni krst (raspeće). Jer ničim drugim smrt nije uništena, praroditeljski greh nije oprošten, ad nije opustošen, vaskrsenje nije darovano, sila nam nije darovana da prezremo ono što je sadašnje pa i samu smrt, nije ostvaren ponovni uspon ka starom blaženstvu, vrata raja nisu otvorena, naša priroda nije sela sa desne strane Boga, nismo postali čeda i naslednici Božiji, osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista. Sve to ostvareno je krstom. Jer svi koji se u Hrista krstismo, veli apostol, u smrt Njegovu se krstismo;[3] jer koji se god u Hrista krstismo, u Hrista se obukosmo. [4] Hristos je, pak, Božija sila i Božija premudrost.[5] Ali gle, smrt Hristova, odnosno Njegovo raspeće, odenula nas je u ipostasnu mudrost i silu Božiju. Krsno slovo je sila Božija, bilo zbog toga što nam se sila Božija, odnosno pobeda nad smrću, njime otkrila, bilo zbog toga što, kao što se četiri kraka krsta središnjim klinom drže i stežu, tako se isto visina i dubina, te dužina i širina,[6] odnosno celokupna vidiva i nevidiva tvar, silom Božijom održavaju skupa.
Krst nam je dat na čelo kao znamen, na način kojim je Izrailju dato obrezanje; jer njime se mi vernici izdvajamo i raspoznajemo od nevernika. On je štit i oružje i pobednički trofej protiv đavola. On je pečat, da nas se ne dotakne onaj koji ubija prvence, kao što kaže Pismo.[7] On je vaskrsenje usnulih, potpora onih koji stoje, poštapalo nemoćnih, žezal onih koji su napasani, rukovodstvo onima koji se vraćaju, usavršavanje onih koji napreduju, spasenje duše i tela, odbacivanje svakog zla, vinovnik svakog blaga, uništenje greha, izdanak vaskrsenja, drvo večnoga života.
Tome, dakle, dragocenom i uistinu časnom drvetu, na ko me je Hristos prineo sebe na žrtvu radi nas, osvetivši ga dodirom svoga svetoga tela i krvi, treba da se klanjamo; kao i klinovima, koplju, odeći i Njegovim sveštenim mestima, kao što su jasle, pećina, spasonosna Golgota, životvorni Grob, Sion grad crkava, i tome slično; kao što veli bogootac David: Uđimo u stanove Njegove, poklonimo se podnožju nogu Njegovih.[8] A da time misli na krst, pokazuje sledeće: Ustani, Gospode, na počivalištu svojem,[9] jer ustajanje (vaskrsenje) sleduje raspeću. Pa ako nam je drag dom i postelja i odeća onih koje ljubimo, koliko su nam draže one stvari što pripadaju Bogu i Spasitelju, preko kojih stvari smo i spašeni.
Klanjamo se, čak, i obrazu časnoga i životvornoga krsta, iako se tvori od drugog veštastva, ne poštujući time tvar -daleko bilo – već obraz krsta kao simvol Hrista. Jer On sam je učenicima svojim rekao, upozoravajući ih: I tada će se pokazati znak Sina Čovečijega na nebu[10] govoreći zapravo o krstu. Zato je anđeo (blagovesnik) vaskrsenja govorio ženama: Isusa tražite Nazarećanina, raspetoga?[11], a apostol Pavle: A mi propovedamo Hrista raspetoga.[12] Mnogo je, naime, Hristosa (pomazanika) i Isusa, ali je samo jedan raspeti. Nije apostol rekao probodenoga kopljem nego raspetoga. Prema tome valja se klanjati znamenu Hristovom. Jer tamo gde je Njegov znamen, tamo će i On biti. Dok tvar, iz koje je sačinjen obraz krsta, čak i ako je zlato ili neko dragoceno kamenje, ako se desi da se obraz krsta pokvari, ne treba poštovati. Dakle, klanjamo se svemu onome što je Bogu posvećeno, prinoseći poštovanje Njemu samome.
Taj časni krst predizobražavalo je drvo života[13] koje je Bog posadio u rajskom vrtu; a pošto je smrt stupila u svet kroz drvo, trebalo je da i život i vaskrsenje budu darovani kroz drvo; Jakov je, poklanjajući se vrhu Josifova žezla,[14] prvi obrazovao krst, pa potom Josif kada je, ukrstivši ruke,[15] blagosiljao svoje sinove; znak krsta opisao je vrlo jasno i žezal Mojsijev, koji je krstoobrazno udario po moru, spasavši tako Izrailj a potopivši Faraona;[16] znak krsta opisale su krstoobrazno ispružene ruke koje su porazile Amalika;[17] drvo koje je učinilo da gorka voda postane slatka,[18] te stena koja se rascepila i iz koje je potekla voda;[19] žezal Aronov koji mu je poslužio kao znak svešteničkog dostojanstva;[20] znak krsta izobražavala je ubijena zmija koja je pobedonosno bila obešena na drvetu,[21] jer je drvo spašavalo one koji su sa verom gledali mrtvog neprijatelja (zmiju), jer je i Hristos, ne poznavši greha, u telu greha[22] bio prigvožden. Veliki Mojsije uzvikuje: Videćete, život će vaš biti kao da visi pred očima vašim[23] a Isaija kaže: Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornu, koji ide za svojim mislima[24] A mi koji se tome klanjamo, da zadobijemo svoj udeo Hrista raspetoga. Amin.
NAPOMENE:
[1] 1. Kor 1,18.
[2] 1. Kor 2,15; 1,14.
[3] Rim 6,3.
[4] Gal 3,27.
[5] 1. Kor 1,24
[6] Ef 3,18.
[7] Jev 11,28; Izl 12,23.
[8] Ps 132,7.
[9] Ps 132, 8.
[10] Mt 24,30.
[11] Mk 16, 6.
[12] 1. Kor 1,23.
[13] Post 2, 9.
[14] Post 47,31; Jev 1,21
[15] Post 48,13.
[16] Izl 14,16.
[17] Izl 17,11.
[18] Izl 15,25.
[19] Izl 17,6.
[20] Br 17,2-3.
[21] Br 21,9.
[22] Rim 8,3.
[23] Ponz 28,66
[24] Is 65,2
