НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Тачно изложење Православне вере

Тачно изложење Православне вере

11. О ономе што се о Богу као телесноме говори

Будући да у божанском Писму проналазимо мноштво места где се о Богу символички говори начином подобним човековој телесности, потребно је знати да ми, пошто смо људи, и пошто смо оптерећени овим вештаственим телом, не можемо појмити или изрећи божанске и узвишене и невештаствене енергије божанства, уколико не користимо представе и обрасце и символе подобне нашима. Због тога, све што се о Богу говори изразима телесности, речено је символички и има у себи узвишенији смисао, јер божанство је просто и неизобразиво. Према томе, очи Божије, и трепавице, и вид, схватамо као Његову моћ надзирања свега и као непогрешивост Његовог знања; јер тим чулом и ми стичемо савршеније знање и обавештење. А уши и слух Божији, схватимо као Његову милостивост и примање наших молитава, јер и ми, тим истим чулом, бивамо благонаклони према онима који нас моле, приклањајући боље своје ухо ка њима. А Његова уста и говор, схватимо као пројаву Његове воље, пошто се и нама расположења срца откривају устима и говором. Јело и пиће Његово схватимо као наше придруживање Његовој вољи, јер и ми чулом укуса задовољавамо неопходне природне апетите. Мирис, опет, схватимо као прихватање наших мисли и љубави, усмерених ка Њему, јер и ми тим чулом прихватамо мирисе. Лице Божије схватимо као Његово показивање и јављање кроз дела, јер и наше јављање бива лицем. А руке као делотворност Његове енергије, пошто и ми оно што нам је потребно, а нарочито оно најзначајније, властитим рукама остварујемо. Десницу Божију схватимо као Његову помоћ у добру, будући да и ми углавном користимо десну руку за оно што је благообразније и значајније као и за оно што захтева више снаге. А додир Његов схватимо као најтачније познавање и сакупљање оних знања која су најтананија и најскривенија, јер није могуће да они, које додирујући испитујемо, ишта сакрију за себе. Његове ноге и ход, опет, схватимо као Његово притицање и долазак ради помоћи онима који је потребују или ради заштите од непријатеља, или ради каквог другог дела, будући да и ми долазак остварујемо користећи ноге. Заклетву Божију, такође, схватимо као непоколебивост Његове одлуке, јер се и наши узајамни споразуми заклетвом потврђују. Његов гнев и Његову јарост схватимо као омразу и одвратност против неваљалства, јер се и ми гневимо мрзећи оно што је супротно нашој вољи. А заборавност Божију и сан и дремање, схватимо као Његову спорост да се освети непријатељима и одлагање честе помоћи онима који су му блиски. И просто речено: све оно што је о Богу речено на начин који је подобан нашој телесности, скрива у себи неко значење које, својствима која су нама подобна, учи о ономе што је изнад нас; осим ако није речено нешто о телесном доласку Бога Логоса: јер је Он, ради нашега спасења, узео на себе целокупног човека, односно, невештаствену душу, и тело, и својства човечанске природе, као и природне и непорочне[1] страсти.


НАПОМЕНЕ:

  1. Под природним и непорочним страстима разумевамо све болести и слабости којима је подложна људска природа, будући да је ограничена, а које, пошто не зависе од човечанске жеље, него су потпуно природне, немају на себи кривице и слободне су од греха. Такве страсти су: глад, жеђ, замор, бол, пропадивост итд.

3 коментар(а)

  1. Molim vas, mozete li mi pojasniti ovaj clanak?
    Kako sam shvatio Bog tek kada je stvorio covjeka mogao je da vidi njegovu buducnost.
    Da li je ovo tacno ili ste htijeli nesto drugo reci? Hvala vam unaprijed na odgovoru.

  2. Da li mi mozete reci zasto je subota zamjenjena nedeljom?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *