НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Тачно изложење Православне вере

Тачно изложење Православне вере

79. О томе када је Христос назван тим именом

Није се, како неки лажно говоре, ум сјединио са Богом Логосом пре ваплоћења од Дјеве, и није од тада назван Христом; то неумесно тврђење је једна од лудости Оригена који је учио о претпостојању душа. Ми, пак, велимо да је Син и Логос Божији постао и назван Христос од тренутка када се уселио у утробу Свете Увекдјеве, те не претрпевши икакву измену постао је тело, а тело је било помазано (охристовљено) божанством: Јер то је помазање (χρΐσις, охристовљење) човечанске природе, као што вели Григорије Богослов. А свештени Кирило епископ Александријски, пишући цару Теодосију, овако каже: Јер треба рећи да не треба назвати Христом Исусом ни Слово које је од Бога а без човечанства, нити опет Храм који је рођен од жене, a да није сједињен са Логосом: јер Христом се поима Логос који је рођен од Бога, и који је, икономијским сједињењем, на неизрецив начин приопштен човечанству (човечанској природи)[1]. A у писму царици он овако каже: Неки веле да име Христос подобује Логосу који је од Бога Оца рођен, који се поима и постоји као сам и посебан по себи. Ми, међутим, нисмо научени тако да мислимо или говоримо: јер велимо да, када је Логос постао тело, тада је назван Исусом Христом. Наиме, пошто је помазан јелејем радовања, односно Светим Духом, од стране Бога и Оца, назван је Христом (Помазаником). A да се то помазање односи на човечанску природу[2] Христову неће оклевати да каже онај коме је својствено да исправно расуђује. И препрослављени Атанасије у беседи о спаситељском доласку Христовом отприлике овако вели: Бог који одраније постоји, пре него што се појавио у телу није био човек, већ је био Бог у Бога, невидив и бестрасан (нестрадалан); када је, међутим, постао човек, због тела је примио име Христос, јер страдање и смрт јесу последства тога имена.
Но иако божанско Писмо каже: Тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости,[3] ваља знати да се божанско Писмо често користи прошлим временом уместо будућим, као у стиху: После тога, јави се на земљи и са људима поживе[4] јер Бог се још није био јавио нити са људима поживео, када је то казано; као и: На водама Вавилонским, тамо сеђасмо и плакасмо,[5] јер се то још не беше догодило.


НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Кирило Александријски, О исправном веровању (PG 76,1133).
  2. Свети Кирило Александријски, О исправном веровању (PG 76,1201).
  3. Пс 45,7.
  4. Вар 3,38.
  5. Пс 137,1.

3 коментар(а)

  1. Molim vas, mozete li mi pojasniti ovaj clanak?
    Kako sam shvatio Bog tek kada je stvorio covjeka mogao je da vidi njegovu buducnost.
    Da li je ovo tacno ili ste htijeli nesto drugo reci? Hvala vam unaprijed na odgovoru.

  2. Da li mi mozete reci zasto je subota zamjenjena nedeljom?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *