НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Тачно изложење Православне вере

Тачно изложење Православне вере

9. О ономе што се о Богу може рећи

Божанство је просто и несложено, док оно што је из многога и различитога састављено, то је сложено. Ако бисмо, дакле, оно што је нестворено, беспочетно, бестелесно, бесмртно, вечно, добро, стваралачко, и све томе слично, када је Бог у питању, назвали суштинским разликама, онда Бог, будући да је састављен из толико елемената, неће бити прост него сложен, а то тврдити крајња је безбожност. Стога је потребно знати да све оно што се о Богу говори не означава шта је Он по својој суштини, него открива или оно шта Он није, или неки Његов однос према нечему од чега се разликује, или оно што прати божанску природу, или, пак, открива Његову енергију.
Јасно је, дакле, да је од свих имена којима се Бог назива најважније име „Онај који јесте“ (ο ων), како Он сам, одговарајући Мојсију на гори, говори: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: који јест, он ме посла.[1] Јер Он постоји обухватајући собом и у себи све, као некакав бесконачни и неограничени океан суштаства. И као што каже свети Дионисије, Његово име је Добри.[2] Јер не приличи, када је реч о Богу, помињати прво Његово биће а потом доброту. Његово, пак, друго име је Θεοσ; (што значи „Бог“), а долази од речи „θεειν“[3], односно хитати и старати се о свему, или од „αιθειν“ (жећи) то јест палити – јер Бог је огањ који свако зло спаљује[4] – или, опет, од „θεασοται τα παντα“[5], јер је непогрешив и све надзире.[6] Све је Он, наиме, видео пре но што је ишта постало, промишљајући надвремено,[7] и свака ствар бива по Његовом вољном и надвременом промислу, који је предодређење[8] и икона и пример онога што у предодређено време бива.
Прво Његово име, дакле, представља Његово биће и оно шта Он јесте, а друго, опет, Његову енергију; док придеви: беспочетан, непропадив, непостао, или нестворен, бестелесан и невидив, и слично, показују шта Он није, односно, да Његово биће нема почетка, нити пропада, нити је створено, нити је тело, нити се може видети.[9] Придеви: добар и праведан и свет, те други такви, прате божанску природу, не показујући, међутим, њену саму суштину. Док имена Господ, Цар, и томе слична, показују однос према свему ономе што је Њему различно: Господом се, наиме, назива у односу на оне над којима господствује, царем према онима над којима царује, творцем према онима које је створио, а пастиром према онима које напаса.


НАПОМЕНЕ:

  1. Изл 3,14.
  2. Свети Дионисије Ареопагит. О божанским именима 2. 3-4.
  3. Од θεω (хитам, трчим), што је од корена ΘΕF, из кога се изводи θυοσ (хитар) и βοηθοσ (помоћник) итд.
  4. Јев 12,29.
  5. Θεασοται τα παντα; који све види.
  6. Бог је свенадзиратељ (свевидац) (2. Мак. 9, 5).
  7. Према истом светом Јовану Дамаскину Бог је увек желео да у време које сам одреди настане творевина (Дијалог против манихејаца 9, РG 94,1512).
  8. Предодређење се односи на предвечни савет Божији. и обухвата све форме и измене које ће наступити у унапред одређено време оствариваља божанске воље. У уму Господњем све је невремено постојало, односно, икона (идеја) и тип (парадигма).
  9. Изрази апофатичког богословља. које у Православној Цркви најбоље представљају списи светог Дионисија Ареопагита.

3 коментар(а)

  1. Molim vas, mozete li mi pojasniti ovaj clanak?
    Kako sam shvatio Bog tek kada je stvorio covjeka mogao je da vidi njegovu buducnost.
    Da li je ovo tacno ili ste htijeli nesto drugo reci? Hvala vam unaprijed na odgovoru.

  2. Da li mi mozete reci zasto je subota zamjenjena nedeljom?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *