НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Тачно изложење Православне вере

Тачно изложење Православне вере

100. О васкрсењу

Верујемо, пак, и у васкрсење мртвих. Јер биће, заиста ће бити васкрсења мртвих. А говорећи о васкрсењу, имамо на уму васкрсење телеса. Наиме, васкрсење је васпостављање онога што је пало; јер како ће васкрснути душе које су бесмртне? А ако смрт описују као раздвајање душе од тела, онда је васкрсење, свакако, поновно спајање душе и тела, односно друго васпостављање разложенога и палога живога бића. Дакле, ово исто тело које је пропало и које је разложено, оно ће васкрснути непропадиво; јер Ономе који га je у почетку из праха земаљског саздао, није било немогуће поново га васкрснути (подићи), иако се оно, по одлуци Саздатељевој, распало и вратило у земљу из које је и узето.[1]
Јер ако нема васкрсења онда једимо и пијмо,[2] и одајмо се животу уживања и задовољства. Ако нема васкрсења, у чему се разликујемо од бесловесних животиња? Ако нема васкрсења, блаженима назовимо звери пољске које воде беспечалан живот. Ако нема васкрсења, нема ни Бога ни промисла Божијег, те све бива вођено и управљано случајем. Јер, гле, видимо многе праведнике да су убоги и да трпе неправду, и да никакву надокнаду у овом животу немају, а опет видимо грешнике и безаконике како пребивају у богатству и благују у свакојаком изобиљу. И који благоразуман човек ћe то примити као дело праведног суда[3] или мудрог промишљања? Биће, дакле, заиста ћe бити васкрсења. Јер Бог је праведан, [4] и узвраћа платом[5] онима који уз Њега остају. Ако се душа сама подвизавала у борбама врлине, сама ће бити и украшена венцем победе. А ако се сама ваљала у уживању, сама ће бити достојно кажњена; али пошто се душа не обраћа ни врлини нити злоби одвојено од тела, обоје ће заједно и награде примити.
И божанско Писмо сведочи о томе да ће бити васкрсења мртвих. Јер Бог вели Ноју после потопа: Све вам то дадох као зелену траву. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв; јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самога човека, из руке свакога брата његова искаћу душу човечију. Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по својему обличју створио човека.[6] Како ће затражити крв човечију из руку свих зверова, него тиме што ће васкрснути тела умрлих људи? Јер звери неће умрети уместо човека.
И опет вели Бог Мојсију: Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, u Бог Јаковљев. Бог није Бог мртвих[7] односно оних који умиру и неће их више бити, већ живих, чије душе живе у Његовој руци; а тела ћe васкрсењем опет живети. И богоотац Давид вели Богу: Узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.[8] Ево, реч је овде о телима. Затим додаје: Пошљеш Дух свој, постају, и понављаш лице земљи.[9]
А пророк Исаија, пак, вели: Васкрснуће мртви, и устаће они који су у гробовима.[10] Јасно је, наиме, да се у гробове не полажу душе, већ тела. А блажени пророк Језекиљ каже: Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; А кад пророковах наста Глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости. И погледах u гле, по њима изидоше жиле и месо, и озго се кожа навуче.[11] Затим учи, како су се, заповешћу Божијом, повратили духови. А божански Данило вели: A у то ће се време подигнути Михаило велики кнез, који брани твој народ; и биће жалосно време, каквога није било откако је народа дотада: и у то ће се време избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи. И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни а други на срамоту и прекор вечни. И разумни ће се сјати као светлост небеска, и који многе приведоше правди, као звезде вазда и довека.[12] А говорећи: Много оних који спавају у праху земаљском, пробудиће се, јасно је да се указује на васкрсење телеса; јер нико не може рећи да душе почивају у праху земаљском.
И сам Господ je у свештеним Јеванђељима врло јасно предао истину о васкрсењу: Сви који су у гробовима, вели, чуће глас Сина Божијега; и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда.[13] Хоће ли ико разуман икада рећи да душе почивају у гробовима?
И није Господ само својом беседом објавио васкрсење телеса, него и својим делом. И то најпре васкрсавши четвородневног и већ, пропадивошћу и непријатним мирисом, начетога[14] Лазара; јер није васкрсао душу лишену тела, већ и тело заједно са душом, и није васкрсао неко друго тело, већ оно исто које је било начето пропадивошћу. Јер како бисмо спознали или се уверили у васкрсење умрлога, ако то не би било потврђено карактеристичним својствима његове личности? Лазара је, међутим Господ подигао из мртвих да би показао своје божанство, те да би потврдио своје и наше васкрсење, иако је било извесно да ће се овај опет вратити у смрт. Сам Господ је, пак, постао првенац[15] савршеног и сада већ смрти неподложног васкрсења. Због тога је, дакле, и божански апостол Павле говорио: Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, узалуд вера наша, још смо у гресима својим.[16] И заиста је Христос устао из мртвих те постаде првенац оних који су умрли.[17] Те вели: Прворођени из мртвих[18] Па затим: Јер ако верујемо да Исус умре u васкрсе, тако ћe u Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.[19] А рекавши тако, мисли онако како је Господ васкрсао.
Јасно је, наиме, да је васкрсење Господње представљало сједињавање тела, неначетог пропадивошћу, и душе (јер то двоје је било разлучено); јер Господ је рекао: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи.[20] А свештено Јеванђеље је веродостојан сведок да је Он о сопственом телу говорио. Опипајте ме и видите, вели Господ својим ученицима који су мислили да виде утвару, да сам ја, и да се нисам изменио, јер дух нема тела и костију као што видите да ја имам.[21] И ово рекавши, показа им руке и ребра своја и пружи их Томи да их опипа.[22] Није ли ово довољно да нас увери у васкрсење телеса?
Вели опет божански апостол Павле: Јер треба ово распадиво да се обуче у нераспадивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.[23] Те затим: Сеје се у распадивости, устаје у нераспадивости; сеје се у бешчашћу, устаје у слави; сеје се у немоћи, устаје у сили; сеје се тело душевно, односно вештаствено и смртно, устаје тело духовно,[24] као што је тело Господње после васкрсења, које је кроз затворена врата пролазило,[25] и било неуморно, и није имало потребу за јелом, сном и пићем. Јер ће бити, вели Господ, као анђели Божији[26] неће више бити брака, нити рађања деце. А божански апостол Павле вели: Међутим, наше живљење је на небесима, отуда очекујемо и Спаситеља Господа Христа, који ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе његове;[27] што не подразумева преображавање тела у друго обличје – далеко било – већ прелазак из пропадивости у непропадивост.
Али рећи ће неко: Како ће устати мртви?[28] О, каквог ли неверја! О каквог ли безумља! Зар Онај који је само заповешћу своје воље прах земаљски преметнуо у тело, и који је заповедио да мала кап семена расте у утроби мајчинској и да сачини тај многоврсни и многообразни орган тела, зар неће, тим пре, васкрснути својом вољом оно што је постало и што се разложило? И у каквом ће телу доћи, безумниче!, ако ти окорелост твоја не допушта да верујеш речима Божијим, веруј бар речима Његовим. Оно што ти сејеш неће оживети ако не умре; и што сејеш не сејеш тело које ће настати, него Голо зрно, било пшенично или неко друго. А Бог му даје тело како хоће, и свакоме семену своје тело.[29] Сматрај, дакле, да су семена у браздама, као у гробовима, закопана. Ко је тај који им је подарио корење и стабљике и листове и класје и танушно осје? Зар није то Саздатељ свега? Није ли то подарила заповест Онога који је то саздао? Тако, дакле, да ћe се и васкрсење мртвих збити вољом и мигом божанским; јер сила Божија прати вољу Његову.
Васкрснућемо, дакле, тако што ће се душе опет сјединити са телима која су стекла непропадивост и одбацила пропадивост, и приступићемо страшном судишту Христовом;[30] и предаће се ђаво и демони његови, и човек његов, односно Антихрист, а бешчасни и грешници биће предати огњу вечном,[31] не вештаственом, какав је наш, већ ономе кога Бог зна. A они који су добро чинили, засјаће као сунце[32] скупа са анђелима у животу вечном, заједно са Господом нашим Исусом Христом, вечно Га гледајући[33] и бивајући гледани, и наслађујући се бесконачно радошћу Његовом, славословећи Га скупа са Оцем и Светим Духом, у бесконачне векове векова, Амин.


НАПОМЕНЕ:

  1. Пост 3,19.
  2. 1. Кор 15,32.
  3. Рим 2,5.
  4. Пс 11,7.
  5. Јев 11,6.
  6. Пост 9,3-6.
  7. Мт 22,32; Изл 3,6.
  8. Пс 104,29.
  9. Пс 104,30.
  10. Ис 26,19.
  11. Јез 37,7-8.
  12. Дан 12,1-3.
  13. Јн 5,28-29.
  14. Јн 11,38 и даље.
  15. 1.Kop 15,20.
  16. 1. Кор 15,16-17.
  17. 1. Кор 15,20.
  18. Кол 1,18.
  19. 1. Сол 4,14.
  20. Јн 2,19.
  21. Лк 24,37-39.
  22. Јн 20,20.
  23. 1. Кор 15,53.
  24. 1. Кор 15,42-44.
  25. Јн 20,26.
  26. Мт 22,30.
  27. Фил 3,20-21.
  28. 1. Kop 15,35.
  29. 1. Кор 15,36-38.
  30. Рим 14,10.
  31. Мт 25,41.
  32. Мт 13,43.
  33. Отк 22,4.

 

3 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *