Свети ЈОВАН Дамаскин
САДРЖАЈ
1. O томе да је несхвативо оно што је божанско, те да не треба истраживати и испитивати оно што нам није предато преко светих пророка, апостола и јеванђелиста
2. O изрецивом и неизрецивом те о познатом и непознатом
3. Докази, да Бог постоји
4. O томе шта је то Бог; те о томе да је несхватив
5. Докази да је један Бог, а не многи
6. O Логосу Божијем
7. Рационалан доказ о Светоме Духу
8. O Светој Тројици
9. O ономе што се о Богу говори
10. O Божијем јединству и раздељености
11. O ономе што се о Богу као телесноме говори
12. О истоме
13. O простору Божијем и о томе да је само божанство неописиво
14. Својства Божанске природе
15. O времену (веку)
16. O стварању
17. O Анђелима
18. O ђаволу и демонима
19. O видивој творевини
20. O небу
21. O светлости, ватри, светилима, односно, о сунцу, месецу и звездама
22. O ваздуху и ветровима
23. O водама
24. O земљи и ономе што је из ње
25. О рају
26. О човеку
27. O уживањима
28. O тузи
29. O страху
30. O гневу
31. O уобразиљи
32. O чулима
33. O разуму
34. О памћењу
35. O унутарњем слову (логосу, разуму) и о слову (речи) које се изговара
36. O страсти и енергији
37. O енергији
38. O вољном и невољном
39. O ономе што је у нашој власти, односно, о самовласном
40. O ономе што се збива
41. O томе: из ког разлога смо створени самовласни (са слободном вољом)
42. O ономе што није у нашој власти
43. O промислу
44. O божанском предзнању и предодређењу
45. O Божанској икономији и о Његовом старању о нама, те о нашем спасењу
46. O начину зачећа Бога Логоса и о Његовом божанском ваплоћењу
47. O двема природама; против монофизита
48. O начину узајамног општења двеју природа у Христу
49. O броју природа у Христу
50. O томе да се целокупна божанска природа, у једној од својих ипостаси, сјединила са целокупном човечанском природом, а не само њен део са делом човечанске природе
51. O једној сложеној ипостаси Бога Логоса
52. Упућено онима који питају: спадају ли природе Господње у нераздељиву количину, или у раздељиву
53. Одговор на питање: постоји ли природа без ипостаси
54. O Трисветој песми
55. O природи и разлици, као и о сједињењу и ваплоћењу, који се примећују у вези са врстом и јединком, те о томе како треба схватити речи: „Једна природа Бога Логоса ваплоћена“
56. O томе да Света Дјева јесте Богородица; а против несторијанаца
57. O својствима двеју природа
58. O вољама и слободама Господа нашега Исуса Христа
59. O енергијама које су у Господу нашему Исусу Христу
60. Упућено онима који кажу: ако су у човека две природе и две енергије, тада је нужно рећи да су у Христа три природе, и исто толико енергија
61. O томе да се обожила природа тела Господњег и Његова воља
62. Још нешто о двема вољама и самовласностима, те о умовима, знањима и мудростима
63. O богомужној енергији
64. O природним и непорочним страстима
65. O незнању и служењу
66. O напретку
67. O страху Господњем
68. O Молитви Господњој
69. О усвојењу
70. O страдању тела Господњег и о бестрасности (нестрадалности) Његове божанске природе
71. O томе да је божанство Логоса остало неодвојиво од душе и од тела и у смрти Господњој, те да остаје једна ипостас
72. O пропадивости и трулежности
73. O силаску у ад
74. O ономе што је после васкрсења
75. O седењу са десне стране Оца
76. Онима који кажу: ако су у Христа две природе, тада, или клањајући се тварној природи клањате се и творевини, или једну природу сматрате достојном клањања а другу не
77. Зашто се очовечио Син Божији а не Отац или Дух Свети, и шта је тим очовечењем постигао?
78. Онима који питају да ли је ипостас Христова створена или нестворена
79. O томе када је Христос тако назван
80. Онима који питају: ако је Света Богородица родила две природе, јесу ли обе природе и на крсту висиле?
81. Зашто се јединородни Син Божији назива прворођеним
82. О вери и крштењу
83. О вери
84. О Крсту (распећу), те опет о вери
85. О поклоњењу ка истоку
86. О светим и пречистим тајнама Господњим
87. О родословљу Господњем, те о светој Богородици
88. О поштовању светитеља и њихових моштију
89. О иконама
90. О Светом Писму
91. О ономе што се о Христу говори
92. О томе да Бог није узрочник зала
93. О томе да нису два начела
94. Због чега је Бог, знајући унапред оне који су имали да згреше и да се не покају, ипак их створио
95. О закону Божијем и закону греха
96. Против јудејског учења о Суботи
97. О девствености
98. О обрезању
99. О Антихристу
100. О васкрсењу
ШТАМПАНО ИЗДАЊЕ
- Изворник:
- Ἔκδοσις ἀκριβὴς τῆς ὀρϑοδόξον πίστεως
- Благослов:
- Савет Стараца Хиландарског братства
- Рецензент:
- Митрополит др Амфилохије Радовић
- Издавачи:
- Агенција Јасен – Београд; ΑΛΗΘΕΙΑ
- За издаваче:
- Војо Станишић
- Индекси:
- Слобо Ч. Станишић
- Лектура:
- Весна Шијаковић
- Коректура:
- Весна Шијаковић
- Опрема:
- Вељо Станишић
- Компјутерска припрема:
- Слободан Зечевић
- Штампа:
- МАГЕНТА – Београд
- Издање:
- треће
- Место:
- Београд – Никшић
- Година издања:
- 2001.
- Превод са јелинског:
- С. Јакшић
ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ
- Објављено:
- 15. децембар 2014.
- Издаје:
- © Svetosavlje.org
- Уредник:
- Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић
- Дигитализација:
- Scribd
- Коректура:
- Милета Раденовић, Александар Цвијетиновић, Љуба Костић, Гојко Средовић, Иван Ташић
- Дизајн странице:
- Гојко Средовић и Иван Ташић
Da li mi mozete reci zasto je subota zamjenjena nedeljom?
Dragi Stojane, preporučujem vam da pročitate Novi zavjet i rane crkvene oce. Nedjelja se setkovala među prvim hrišćanima.
Molim vas, mozete li mi pojasniti ovaj clanak?
Kako sam shvatio Bog tek kada je stvorio covjeka mogao je da vidi njegovu buducnost.
Da li je ovo tacno ili ste htijeli nesto drugo reci? Hvala vam unaprijed na odgovoru.