73. О силаску у ад
У ад силази обожена душа, да би, као што је онима који су на земљи засијало Сунце правде[1]тако и оне који су под земљом и који пребивају у тами и сени смрти[2]обасјала светлост; те као што је онима који су на земљи Господ благовестио мир, доносећи заробљенима ослобођење а слепима повратак вида,[3]и као што је онима који су поверовали постао узрочник вечнога спасења,[4]а невернима изобличавање њиховог неверја, тако је било и са онима који су били у аду: Да се у Име Исусово поклони свако колено што је на небесима и на земљи и под земљом;[5]и тако, пошто је разрешио оне што су од века били оковани, устао је опет из мртвих творећи нам пут за васкрсење.
НАПОМЕНЕ:
[1]Мал 4,2.
[2]Упор. Лк 1,79.
[3]Упор. Ис 61,1; Лк 4,1.
[4]Упор. Јев 5, 9.
[5]Фил 2,10.
