НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Тачно изложење Православне вере

Тачно изложење Православне вере

2. О изрецивом и неизрецивом те о познатом и непознатом

Онај који жели да говори или да слуша о Богу треба добро да зна да од онога што се на Бога односи нити је све неизрециво нити је све изрециво, било да је у питању богословље[1] (теологија) било икономија[2] (домострој); нити је, опет, све непознато, нити је све познато; а једно је кад је нешто познато а друго кад је изрециво, као што је једно говорити а друго знати. Много тога, дакле, о Богу нејасно поимамо, и не можемо се исправно изразити, стога смо принуђени да о ономе што је изнад нас говоримо у складу са оним што се на нас односи; као што Богу приписујемо сан, гнев, немарност, или руке, ноге и слично.
Наравно, да је Бог беспочетан, бесконачан, вечан и свевремен, нестворен, непреобразив, непромењив, једноставан (прост), несложен, бестелесан, невидив, недодирив, неописив, бескрајан, необухватив, несхватив, непојмив, добар, праведан, свесилан, творац свеколике твари, сведржитељ, свенадзиратељ, промислитељ о свему, те владар и судија, то и знамо и исповедамо. И да је један Бог, односно једна суштина, и да се Он открива и постоји у три ипостаси,[3] и то у ипостаси Оца и Сина и Светога Духа; и да су Отац и Син и Дух Свети по свему једно, осим по нерођености, рађању и исхођењу; и да је јединородни Син и Логос (Слово, Реч) Божији и Бог, својом милошћу, ради нашега спасења, благовољењем Оца и садејством Светога Духа, бесемено и беспорочно зачет, и да је рођен Духом Светим од Свете Дјеве и Богородице Марије и од ње постао савршени човек; и да је Он исти једновремено савршени Бог и савршени човек и да има две природе, божанску и човечанску, и постоји у две умствене природе, које поседују вољу, енергију и слободу, и једном речју, које обе савршено поседују својства која приличе тим изразима, наиме божанству и човечанству, односно, једној сложеној ипостаси; те да је гладовао и жеднео и умарао се и био распет и прихватио да искуси тридневну смрт и погребење и да се узнео на небеса, одакле је к нама долазио и опет ће на послетку доћи, о томе сведочи и божанско Писмо и сво мноштво светих.
Но ипак, шта је суштина Божија, или како се она у свему налази, или како је јединородни Син Божији и Бог, испразнивши (добровољно унизивши) себе, постао човек из девичанске крви, бивши другим натприродним начином створен, те како је, не оквасивши својих ногу, газио по води; то нити знамо нити можемо изрећи. Није могуће, дакле, нешто друго осим онога што нам је на божански начин од стране списатеља Старога и Новога завета дато, односно речено и откривено, о Богу рећи или у потпуности другачије замислити.


НАПОМЕНЕ:

  1. Богословље: словљење о Богу и уопште о Светој Тројици. По светом Јовану Златоусту (Омилија 106) неки (од апостола) заблисташе муњом икономије, док (Јеванђелист Јован) грми 6огословљем.
  2. Икономија: све оно што се односи на предвечни план Божији о спасењу човека.
  3. Значење израза ипостас Је од самога почетка било врло неодређено, а нарочито на Западу где је Тертулијаи почео да користи изразе natura (φύσις, природа) и substantia (ύπόστασις, ипостас) да би означио суштину која је заједничка у Светој Тројици. Нешто касније је као синоним коришћен и израз essentia (ούσία, суштина). Пошто је неразумевање израза “природа“, суштина и ипостас дало повода формирању најразноврснијих јеретичких учења (Савелије је. на пример, схватао Бога као јединственог и по суштини и по ипостаси, а три лица, Оца. и Сина, и Светога Духа, сматрао је за три начина пројаве једне ипостаси, односно једнога Бога, који се преображава према свакој потреби), свети Оци су разјаснили значење тројичних израза а истозначни изрази природа (natura) и суштина (essentia) раздвојени су од израза ипостас (substantia), који собом открива божанска лица Свете Тројице, и то тако да ко не исповеда заједништво суштине у божанству допада до многобоштва, јер је у Оца и Сина и Светога Духа иста природа и једно божанство које је у три савршене ипостаси.

3 коментар(а)

  1. Molim vas, mozete li mi pojasniti ovaj clanak?
    Kako sam shvatio Bog tek kada je stvorio covjeka mogao je da vidi njegovu buducnost.
    Da li je ovo tacno ili ste htijeli nesto drugo reci? Hvala vam unaprijed na odgovoru.

  2. Da li mi mozete reci zasto je subota zamjenjena nedeljom?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *