85. О поклоњењу ка истоку
Поклањамо се ка истоку, не без разлога, нити по случајности, него будући да смо из видиве и невидиве, односно умствене и чувствене, природе сложени, приносимо Саздатељу и двојако поклоњење; као што појемо и умом и телесним уснама, и као што се крштавамо водом и Духом, те се двоструким начином сједињујемо са Господом, учествујући у светим тајнама и благодаћу Светога Духа.
Будући, дакле, да је Бог светлост[1]умствена, и Сунце правде,[2]и будући да је Христос у Писму назван исток,[3]природно је посветити Мy исток за поклоњење; јер све што је добро ваља да посвећујемо Богу од кога нам свако добро долази. Вели још и божански Давид: Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу, који седи на небесима небеса према искону (истоку).[4]А каже још Писмо: И насади Господ Бог врт у Едему на истоку, и онде намести човека којега створи,[5]којега је, када је заповест Његову преступио, изагнао из рајског врта, настанивши га наспрам рајског врта изобиља[6]односно, са западне стране. Богу се, дакле, клањамо тражећи древну отаџбину и обазирући се ка њој. И шатор Мојсијев имао је завесу[7]и очистилиште[8]на источној страни. И племе Јудино, као најдостојније части, постављено је са источне стране.[9]И у преславном храму Соломоновом двери[10]Господње налазиле су се са источне стране. Осим тога, и Господ је, када је распет био, гледао према западу, те се тако клањамо према истоку обазирући се према Њему. А када се вазносио на небо узлазио је према истоку, и тако су Мy се апостоли клањали, и тако ће опет доћи, на исти начин[11]којим је, као што су видели, отишао на небо, као што је сам Господ рекао: Као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човечијега.[12]Њега, дакле, очекујући, клањамо се према истоку. То је, пак, незаписано предање апостола, јер много тога незаписанога су нам предали.
НАПОМЕНЕ:
[1]Упор. Дап 17,28
[2]Мал 4,2.
[3]Зах 6,12.
[4]Пс 68,32-33.
[5]Пост 2,8
[6]Пост 3,24
[7]Изл 36,35.
[8]Лев 16,14.
[9]Бр 2,3.
[10]Јев 8,16.
[11]Дап 1,11.
[12]Мат 24,27.
