НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Тачно изложење Православне вере

Тачно изложење Православне вере

22. О ваздуху и ветровима

Ваздух је елеменат врло танан, влажан и топао, који је од ватре тежи, али је од земље и воде лакши; који омогућава дисање и говор; безбојан је, односно, нема боју по својој природи, провидан (јер лако прима светлост) и служи трима нашим чулима (јер помоћу њега видимо, чујемо и осећамо мирис); лако прима топлоту и хладноћу, сухост и влажност; у њега су све просторне кретње: горе, доле, унутра, напоље, десно, лево, као и кружне кретње. Он нема светлост из себе, већ бива осветљен Сунцем, Месецом, звездама и ватром. A то значе речи светог Писма да беше тама над безданом,[1] које желе да покажу да ваздух нема светлости из себе, него да је суштина светлости нешто посве друго.
Ветар је, наиме, кретање ваздуха, односно, ветар је течење ваздуха, које поприма своје име у зависности од различитих места одакле тече. Ваздух, опет, има и свој простор: јер простор свакога тела је оно што оно обухвата. А чиме друго тела бивају обухваћена ако не ваздухом? Постоје, дакле, различита места, одакле настаје кретање ваздуха, од којих и ветрови имају своја имена; а има укупно дванаест ветрова. Кажу још да је ваздух гашење ватре или паре загрејане воде.[2] Ваздух је, дакле, по својој природи топао, али се хлади због додира са водом и са земљом, тако да су његови доњи делови хладни a горњи топли.
Ветрови који дувају су ови: од летњега истока Кекијас[3] или Средишњи; од равнодневнога истока Апилиот[4]; од зимскога истока Еврос[5]; од зимскога запада Ливас[6]; од равнодневног запада Зефир[7]; од летњега запада Аргест[8], односно Олимпијас или Иапикс. Затим дувају један насупрот другоме Јужни ветар и Апарктиас[9]. Ту је онда и Вореас[10] који је између Апарктиаса и Кекијаса; Финикс[11], звани и Еврондос, који је између Евроса и Јужног ветра; Ливонотос, „звани“ и Левконотос[12] који је између Јужног ветра и Ливаса; Траскиас[13], односно Керкиос, како је назван од оних који тамо живе, који је између Апарктиаса и Аргеста.
(А народи који насељавају крајеве земаљске су ови: уз Апилиот су Вактријани,[14] уз Еврос су Индијци, уз Финикс је Црвено море и Етиопија, уз Ливонотос су Гараманти[15] који живе више Сирте,[16] уз Ливас су Етиопљани[17] и западни Арапи,[18] уз Зефир су Стубови Ираклијеви[19] и почеци Либије и Европе, уз Аргест је Иберија, садашња Шпанија, а уз Траскиас су Келти[20] и њихови суседи; уз Апарктиас су Скити,[21] који су настањени изнад Тракије; према северу су Црно море, Азовско море и Сармати,[22] а уз Кекиас су Каспијско море и Саки.[23])


НАПОМЕНЕ:

  1. Пост 1,2.
  2. Вид. Немесије Емески, О природи човека, PG 95,188,620 А.
  3. Кекијас: североисточни ветар.
  4. Апилиот: источни ветар.
  5. Еврос: источно-југоисточни ветар.
  6. Ливас: југозападни ветар
  7. Зефир: западни ветар.
  8. Аргест: северозападни ветар. Тачније, западно-северозападни ветар био је Олимпиас или Иапикс.
  9. Апарктиас: северни ветар.
  10. Вореас (Бура): северно-североисточни ветар.
  11. Финикс: јужно-југоисточни ветар.
  12. Левконотос: јужно-југозападни ветар.
  13. Траскиас: северно-северозападни ветар.
  14. Становници Вактријане (Бактријане), земље централне Азије, која се углавном састоји од долине реке Аму, што одговара данашњем Балку.
  15. Гараманти: име берберских племена, која су као номади живели уз источне оазе Сахаре.
  16. Сирта: морско пространство са плитком водом у Либијском мору (данашња Сидра).
  17. Име Етиопљанин је најпре означавало некога опаљеног сунцем (гл. αΐθω = палим), али је касније наденуто свим црнцима из Африке, а нарочито становницима земаља горњега Нила које су и назване Етиопија и које су заузимале Нубију и Ависинију.
  18. Берберски народи северозападне Африке, становници Мауританије.
  19. Гибралтарска врата.
  20. Група номадских народа која се проширила по централној Европи и Британији. Древни народи су их поистовећивали са Галаћанима.
  21. Номадска племена која су била настањена северно од Дунава и према истоку све до северозападне Азије, у земљи која се звала Скитска земља. Према Старом завету били су потомци Магога, сина Јафетовог.
  22. Под именом Сармата било је познато ратничко племе на северу Кавказа, које је касније било познато под именом Алана.
  23. Народ централне Азије, који је био настањен у земљи данашњих Киргиза. Део тога народа, Дахи Саки, настањен је на источној обали Каспијског мора, у данашњем Дахистану.

3 коментар(а)

  1. Molim vas, mozete li mi pojasniti ovaj clanak?
    Kako sam shvatio Bog tek kada je stvorio covjeka mogao je da vidi njegovu buducnost.
    Da li je ovo tacno ili ste htijeli nesto drugo reci? Hvala vam unaprijed na odgovoru.

  2. Da li mi mozete reci zasto je subota zamjenjena nedeljom?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *