НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Тачно изложење Православне вере

Тачно изложење Православне вере

66. О напретку

Каже се, пак, да је Христос напредовао у премудрости и у расту и у милости[1], јер се развијао узрастом, а кроз развијање узрастом откривао је премудрост која je у Њему постојала; а осим тога, сопственим напретком је остваривао напредак људи у премудрости и благодати (милости) и у испуњавању благовољења Очевог, односно напредак у људском богопознању и спасењу, те је усвојио све што је наше. Но, они који говоре да је Он напредовао у премудрости и благодати, примајући их као дометак, веле да јединство није остварено од самог почетка постојања Његовог тела, и не бране јединство по ипостаси, него, верујући лакомисленом Несторију, баснослове о односном јединству и простом усељењу, а не разумију, ни шта Говоре, ни шта тврде.[2] Јер ако се тело, од самог почетка свога постојања, истински сјединило са Богом Логосом, или боље, ако je у Њему[3] стекло постојање и имало са Њим ипостасну истоветност, како се, онда, није потпуно обогатило сваком премудрошћу и благодаћу? He тиме што је оно само учествовало у благодати, нити тиме што je по благодати заједничарило са оним што je у Логоса, него углавном зато што је постало извориште благодати, премудрости и пуноће свих добара за свет, а то je остварено ипостасним сједињењем човечанских и божанских чинилаца једнога Христа, јер Он исти био је истовремено и Бог и човек.


НАПОМЕНЕ:

  1. Лк 2,52.
  2. 1. Тим 1,7
  3. Унутар Бога Логоса

3 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *