НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Тачно изложење Православне вере

Тачно изложење Православне вере

52. Упућено онима који питају: спадају ли природе Господње у нераздељиву количину, или у раздељиву?

Ако ли, пак, неко пита за Господње природе, односно, да ли оне спадају у нераздељиву количину или у раздељиву, одговорићемо да Господње природе нису једно тело, нити некаква површина, нити једна линија, као ни време или место, да би спадале у нераздељиву количину, јер то је оно што је бројиво на нераздељив начин.
Треба, дакле, знати да бројање припада ономе што је међусобно различито, а немогуће је бројати оно што се међусобно ни по чем не разликује; но по чему се разликују по томе се и броје; као што се Петар и Павле не броје по ономе што их сједињује: будући да су сједињени по суштини, немогуће је рећи да су они две природе, а будући да се разликују по ипостаси, називају се двема личностима. Према томе, број је својство онога што се међусобно разликује, и на који начин се различне ствари разликују – на тај начин се и броје.
Природе Господње су, дакле, несливено сједињене по ипостаси, али се нераздељиво деле по разлици и начином разлике. А на који начин се сједињују, на тај начин се не броје, јер не кажемо да су по ипостаси две природе Христове; a начином како се две природе нераздељиво деле, тим начином се и броје, јер две природе Христове јесу по разлици и начином разлике. Јер су две природе ипостасно сједињене, и, узајамно се прожимајући, несливено се спајају, а да при том свака од њих задржава властиту природну различитост. Будући, дакле, да се броје начином разлике, и само њим, спадаће у раздељиву количину.
Један је, дакле, Христос, савршени Бог и савршени човек, кога, са Оцем и Духом, славимо једним славословљем; славимо Га заједно са Његовим пречистим телом, не сматрајући Његово тело искљученим од поклоњења (слављења) – јер се слави у једној испостаси Логоса, која је телом постала ипостас, – не обожавајући творевину – јер му се не клањамо само као телу, већ као телу сједињеном са Божанством, и пошто су Његове две природе сведене у једној личности и у једној ипостаси Бога Логоса. Плашим се дохватити жеравицу због ватре која је сједињена са дрветом. Поклањам се обема природама Христовим, кроз Божанство сједињено са телом. Тиме не придодајем четврто[1] лице Светој Тројици – далеко било – него исповедам једно лице Бога Логоса и Његовог тела: јер Тројица је остала Тројица и после ваплоћења Логоса.


НАПОМЕНЕ:

  1. Има на уму Несторијево учење.

3 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *