Тачно изложење Православне вере

95. О закону Божијем и закону греха

Добро је и предобро оно што је божанско, а такође и Његова воља: јер оно што Бог хоће, то је добро. А закон представља заповест која нас томе поучава; односно, да пребивајући у вољи Божијој налазимо се у светлости; док преступање те заповести јесте грех. А грех ђавољим насртањем и нашим непринудним и својевољним прихватањем настаје; и он се, међутим, назива законом.
И тако пошто закон Божији заузима наш ум, он га привлачи ка себи, и пробада нашу савест. А наша савест назива се законом ума нашега.[1] Но и насртаји лукавога ђавола, односно, закон греха, који преовладава у удовима нашега тела, кроз грех на нас насрћу. Јер једанпут својевољно преступивши закон Божији и прихвативши лукавога, дали смо им приступ ка нама, продавши им сами себе[2] кроз грех; отуда и бива да се тело наше спремно ка њему управља. Тако да се мирис и осећање греха које се у телу нашем налазе, односно жеља и уживање тела, називају законом који je у удовима нашега тела.[3]
Дакле, закон мога ума, односно савест, радује се закону Божијем, односно заповести Његовој, и њу жели. Док закон греха, односно насртај ђавољи, законом који je у удовима тела, односно жељом и тежњом и деловањем тела те бесловесним делом душе, бори се против закона мога ума, односно против савести, и поробљава ме иако желим закон Божији, и волим га, и не желим греха; и он ме, по смућености, сладошћу уживања и жељама тела као и бесловесним делом душе, као што рекох, обмањује и наводи да служим греху. Али што закону беше немогуће, пошто беше ослабљен телом, Бог пославши Сина свога у обличју тела греховнога – јер Он је тело узео на себе, али никако и грех – и због греха, осуди грех у телу, да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по Духу. Јер Дух помаже у нашим немоћима[4] и дарује крепост закону нашега ума у борби против закона који je у нашим удовима. И вели: Јер не знамо зашто ћемо се молити као што треба, него сам Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим,[5] односно, поучава нас за шта да се молимо. Према томе, немогуће је другачије испунити заповести Господње осим трпљењем и молитвом.

НАПОМЕНЕ:

[1] Рим 7,23.
[2] Рим 7,14.
[3] Рим 7,23.
[4] Рим 8,3 и даље.
[5] Рим. 8,26.