НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Тачно изложење Православне вере

Тачно изложење Православне вере

77. Зашто се очовечио Син Божији а не Отац или Дух Свети, и шта је тим очовечењем постигао?

Отац је Отац а није Син; Син је Син а није Отац; Дух Свети је Дух и није ни Отац ни Син; јер лична сопственост je неподвижна (непокретна, непромењива). Или, како би сопственост остала као таква ако би била подвижна и ако би се мењала из једне у другу? Због тога Син Божији постаје син човечији, да би сопственост остала неподвижна: јер будући да је био Син Божији постао је Син човечији ваплотивши се од Свете Дјеве, и није одступио од своје сопствености Сина.
Син Божији се, дакле, очовечио да би човеку изнова даровао оно због чега га је и створио: створио га је, наиме, по својему образу (икони, слици) умственог и самовласног, и по подобију (прилици) у односно савршеног у врлинама, колико је то доступно човековој природи; јер врлине су као какви признаци божанске природе: безбрижност и неодвојивост Његове пажње и целовитост, те доброта, премудрост, праведност, и слобода од чињења сваког зла. Поставивши, дакле, човека у заједницу са собом – јер створио га је за нетрулежност[1] – кроз заједницу са собом га је узвео до непропадивости. Међутим, пошто смо преступом божанске заповести избледели и затамнели карактеристике божанског образа, те пошто смо допавши зла лишени божанске заједнице -Јер какву заједницу има светлост с тамом?[2] – и обревши се изван живота, потпали смо под погубност смрти. Но пошто нам је предао оно што је узвишеније и пошто то нисмо очували, Он постаје причастник онога што је ниже, односно постаје причастник наше човечанске природе, да би собом и у себи обновио што je по Његовом образу и подобију, те да би нас поучио врлинском животу и да би собом учинио животни пут лаким за нас, и да би нас кроз нашу заједницу са животом ослободио од пропадивости постајући првина[3] нашега васкрсења; да би обновио бескористан и сатрвен сасуд човечанског тела, те да би нас избавио од тираније ђаволске призивајући нас ка богопознању, и да би нас укрепио и поучио како да трпљењем и смирењем надвладамо тиранина.
Ишчезла је, дакле, демонска религија, творевина је освећена божанском крвљу, олтари и храмови идолски су разрушени; богопознање је усађено у срца људска; поштује се једносуштна Тројица, нестворено божанство, један истинити Бог, Творац свега и Господ. Добродетељи су заживеле, нада на васкрсење дарована је Христовим васкрсењем, демони су у страху од људи које су некад имали у својој власти, а што је чудесно, да је све то остварено Крстом (распећем) и страдањима и крсном смрћу. По целој земљи проповедано је Јеванђеље богопознања, и то не побеђујући противнике ратом и оружјем и војскама, него су малобројни сиромаси, неуки писму, прогоњени, злостављани, убијани, проповедајући Распетога на крсту и умрлога надвладали мудре и силне: јер пратила их је свемогућа сила Распетога. Смрт, која је некада била застрашујућа, сада је поражена, и сада је она, која је била ужасна и мрска, људима дража од живота. To су достигнућа доласка Христовог, то су знамења Његове силе. Али не као што је преко Мојсија, разделивши море,[4] избавио један народ из Египта и од служења Фараону, него је, штавише, целокупно човечанство спасао од смртне погибије и горкога тиранина греха, не водећи нас насилно ка врлини, не заповедајући да грешници буду засути земљом и спаљени огњем и каменовани, већ уверавајући људе кротошћу и дуготрпљењем да се определе за врлину те да се ради ње надмећу у трудовима и буду задовољни; јер негда, када су грешили били су кажњавани, па ипак су се држали греха и сматрали су грех за Бога, међутим сада, пре него благочешће и врлину, изабирају да буду злостављани, мучени и усмрћени.
Слава Ти, Христе, Слово Божије и Премудрости и Сило и Боже Сведржитељу! Чиме бисмо за све то, ми убоги, могли да Ти узвратимо? Јер све је Твоје, и Ти ништа не тражиш од нас него да се спасемо, што си нам Ти сам и даровао, те кад смо примили спасење радујеш се због своје неизрециве доброте; благодарност Теби који си нам подарио биће и који си нам добро биће подарио, и када смо од њега отпали Ти си нас опет, својим неизрецивим снисхођењем, узвео ка њему.


НАПОМЕНЕ:

  1. Прем 2,23
  2. 2. Кор 6,14.
  3. 1. Кор 15,20.
  4. Упор. Изл 14,16.

3 коментар(а)

  1. Molim vas, mozete li mi pojasniti ovaj clanak?
    Kako sam shvatio Bog tek kada je stvorio covjeka mogao je da vidi njegovu buducnost.
    Da li je ovo tacno ili ste htijeli nesto drugo reci? Hvala vam unaprijed na odgovoru.

  2. Da li mi mozete reci zasto je subota zamjenjena nedeljom?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *