НАСЛОВНА » Апологетика, БИБЛИОТЕКА » Тачно изложење Православне вере

Тачно изложење Православне вере

21. О светлости, ватри, светилима, односно, о Сунцу, Месецу и звездама

Ватра је један од четири елемента, који је лак и који више стреми ка горе од осталих; запаљива je а истовремено и осветљава, а створена је од стране Створитеља већ првога дана, будући да божанско Писмо каже: И рече Бог: нека буде светлост, и би светлост.[1] Јер ватра није ништа друго него светлост, како кажу. Други, опет, кажу да је космичка ватра[2] изнад ваздуха, и називају је етером. У почетку,[3] односно првога дана, Бог је створио светлост, као накит и украс видиве творевине: одузми, наиме, светлост и све ће остати нераспознативо у тами, и не може своју лепоту исказати. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ.[4] А тама није некакво суштаство, него случајност (збивање), односно одсуство светлости. Јер ваздух нема светлости унутар своје суштине. Бог је то одсуство светлости из ваздуха назвао тамом. Тама, дакле, не представља суштину ваздуха, него лишавање светлости, што указује на збивање а не на суштину. И није прво призвана у постојање ноћ него дан, према томе најпре је дан па потом ноћ. Дакле, ноћ следује иза дана, и од почетка једнога дана до другога дана јесте један дан (ноћ и дан), јер Писмо вели: И би вече и би јутро, дан први.[5]
Према томе, у та прва три дана када је, божанском заповешћу, разливана и сабирана светлост, настали су и дан и ноћ. А четвртога дана створио је Бог велико светило, то јест Сунце, да буде почетак дану и да управља њиме, јер оно сачињава дан; јер дан је онда када је Сунце изнад Земље, a трајање дана је сунчева путања[6] изнад Земље од истока до запада; и створио је мање светило, то јест Месец и звезде, да буду почетак ноћи и да управљају њоме и да је осветљавају. Ноћ је, опет, када је Сунце испод Земље, а трајање ноћи је сунчева путања испод Земље од запада до истока. Дакле, Месец и звезде су одређене да светле ноћу, не тако што би дању увек биле испод Земље (јер су и дању звезде на небу изнад земље), него због тога што им Сунце, покривајући истовремено јарким сјајем и њих и Месец, не допушта да се виде.
Овим светилима је Створитељ придодао првоздану светлост, не због тога што није имао друге светлости, већ да ова светлост не остане бескорисна; јер светило није сама светлост него сасуд светлости.
Кажу да је међу овим светилима седам планета. И кажу да се оне крећу путањом супротном небу, због тога су их и назвали планетама: наиме, веле да се небо креће од истока ка западу, а планете од запада ка истоку, и да небо својим бржим кретањем повлачи за собом седам планета. А имена тих седам планета су ова: Месец, Меркур, Венера, Сунце, Марс, Јупитер и Сатурн. И у свакој зони неба je по једна од седам планета:
у првој, дакле, зони односно највишој, је Сатурн,
у другој је Јупитер,
у трећој је Марс,
у четвртој је Сунце,
у петој је Венера,
у шестој је Меркур,
a у седмој и најнижој зони је Месец.
Оне прелазе бескрајну путању коју им је Створитељ одредио, и онако како их је поставио, као што вели божанствени Давид: Месец и звезде, које си Ти поставио.[7] Рекавши „поставио“, назначио је постојаност и непромењивост поретка и устројства које им је Бог дао. Јер, поставио их је Бог да буду знаци[8] времена и дана и година.
Сунце собом образује четири прекретнице. Прва је, дакле, пролећна: јер у пролеће је Господ све створио, a то се види из тога што и до данас цветање цветова бива у пролеће; она је и прекретница равнодневице, јер чини да и ноћ и дан буду од по дванаест сати. Она се образује излажењем Сунца из средине хоризонта, те је умерене климе, погодна за умножавање крви (у живим организмима), топла је и влажна, и налази се између зиме и лета и собом их дели; од зиме је, опет, топлија и сувља, док је од лета хладнија и влажнија. А то доба траје од 21. марта до 24. јуна. Затим, пошто се исток (излажење) Сунца уздиже ка севернијим крајевима, наступа летња прекретница, која је између пролећа и јесени, имајући од пролећа топлоту а од јесени сухост, те је топла и сува и умножава жуту жуч.[9] А најдужи дан који ова епоха има је од 15 сати, док је најкраћа ноћ у трајању од девет сати. И то доба траје од 24. јуна до 25. септембра месеца. Затим, поновним излажењем Сунца из средине хоризонта, јесење доба се смењује са летњим добом, бивајући некако у средини што се тиче хладноће и топлоте, сухости и влажности, и бивајући између летње и зимске прекретнице; она има од лета сухост а од зиме хладноћу, јер је хладна и сува, и природно јој је да увећава црну жуч.[10] Она је, такође, прекретница равнодневице, имајући и дан и ноћ од по дванаест сати; a то доба траје од 25. септембра до 25. децембра. А када се Сунце спусти до најмањег и најнижег, односно подневног истока (излажења), наступа зимска прекретница, која је хладна и влажна, и која је између јесење и пролећне прекретнице; те од јесени прима хладноћу а од пролећа прима влажност. Она, опет, има најкраћи дан, од девет сати, а најдужу ноћ, од петнаест сати; а својствено јој је да умножава штетни гној[11] у телу; а траје и она од 25. децембра до 21. марта. Премудри Створитељ је, дакле, својим промислом одредио овако, да не бисмо, нашавши се у крајњој хладноћи или топлоти или влажности или сухости, и прелазивши из крајности у крајност допали тешке болести; јер, као што нам разум говори, нагле промене су опасне.
На тај начин, дакле, Сунце ствара прекретнице, а њима образује годишњи круг, али и дане и ноћи; једне образује излазећи и бивајући изнад Земље, а друге залазећи под Земљу и предајући своје сијање другим светилима, односно Месецу и звездама.
Кажу још да на небу постоје дванаест зодијака од звезда, чије су путање кретања супротне у односу на Сунце, Месец и осталих пет планета, и да кроз тих дванаест зодијака пролазе седам планета. Сунце при сваком од зодијака сачињава један месец дана, а за дванаест месеци пролази кроз дванаест зодијака; а имена дванаест зодијака и њихових месеци су ова:
Ован, месеца марта 21. прима Сунце,
Бик, месеца априла 23,
Близанци, месеца маја 24,
Рак, месеца јуна 24,
Лав, месеца јула 25,
Девица, месеца августа 25,
Вага, месеца септембра 25,
Шкорпија, месеца октобра 25,
Стрелац, месеца новембра 25,
Јарац, месеца децембра 25,
Водолија, месеца јануара 25,
Рибе, месеца фебруара 24.
Месец, међутим, свакога месеца дана пролази кроз дванаест зодијака, будући да је ниже и да брже промиче. Као када би, наиме, направио лопту унутар друге лопте, те би се нашло да је унутарња лопта мања; тако је и путања Месеца, будући да је он ниже, краћа и брже се прелази.
Грци, опет, веле да то излажење, залажење и узајамно укрштање[12] путања звезда, Сунца и Месеца, управља свим оним што се тиче нашега живота; тиме се, наиме, занима астрологија (звездословље). Ми, међутим, тврдимо да од њих бивају предзнаци кише и ведрине, хладноће и топлоте, влажности и суше, те ветрова и њима сличних појава, али никако и предзнаци наших дела. Јер ми, будући да смо створени од стране Створитеља као слободни, господари смо својих дела. Јер ако све што чинимо, то чинимо због одређеног кретања планета, онда то чинимо по нужности; а оно што бива по нужности нити је врлина нити злоба. А ако, опет, не стекнемо ни врлину ни злобу, онда нисмо достојни ни хвале и венца славе као ни прекора или пакла; и тада ће се чинити да је Бог неправедан, јер једнима даје добро а другима муку. Него, уколико је све вођено и понаша се по нужности, онда није потребно да Бог управља творевином нити да промишља о њој. Сувишан је тада и наш разум, јер ако нисмо господари никаквих својих дела, онда је излишно да размишљамо. А разум нам је, свакако, подарен да бисмо размишљали, одатле је и свако разумно биће самовласно (слободно).
Ми опет кажемо да саме звезде нису узрочници онога што се збива, нити су узрочници постанка онога што постаје, нити, пак, узрочници пропадивости онога што пропада, него су, углавном, предзнаци киша и временских промена. На исти начин се може рећи да звезде нису узрок ратова, него да представљају њихове предзнаке. Тако и квалитет ваздуха, који се образује од Сунца, Месеца и звезда, образује сваки пут другачије растворење, расположење и стање. А расположења од нас зависе, јер, мењајући се, покоравају се разуму и он њима управља.
Често се образују и комете, односно, некакво знамење које објављује смрт царева; а те комете нису од звезда насталих у почетку стварања, него се по заповести Божијој образују у своје време и опет се распадају. Јер ни звезда која се јавила мудрацима приликом, човекољубивог и спасоносног за нас, рођења Господњег у телу, није била од звезда посталих у почетку стварања. А то је јасно, јер комета понекад прелази путању од истока ка западу, а понекад од севера ка југу; понекад се, опет, скрива, а понекад појављује, a то није својство поретка и природе звезда.
Треба, пак, знати да Месец поприма светлост од Сунца, не због тога што Бог није био у стању да му подари засебну светлост, него да би у творевини успоставио ритам и поредак, у односу онога који управља и онога којим се управља, те да бисмо се и ми поучили да узајамно заједничаримо, подајемо се и бивамо потчињени, и то најпре творцу и Створитељу, Богу и Владици, а затим и онима које је Он поставио[13] да началствују; и да нико не истражује о томе откуда да он има власт, а не ја, него да све што је од Бога прихвата благодарно и благоразумно.
Међутим, и Сунце и Месец се понекад помрачују, разобличавајући тако безумље оних који се клањају творевини a не Творцу и поучавајући их да су и Сунце и Месец промењиви и преиначиви. А све што је промењиво, то није Бог; јер у складу са властитом природом, све што је промењиво, то је пропадиво.
Помрачење Сунца, пак, бива када се Месец својим телом, као неки преградни зид, испречи и засени Сунце и не допушта му да нам оно предаје светлост. Дакле, колико дуго Месец својим телом буде покривао Сунце, толико ће и бити помрачење. А што је тело Месеца мање од Сунца, немој се чудити, јер неки веле и да је Сунце много пута веће од Земље; а свети Оци, опет, уче да је једнако са Земљом; наиме, често га облачак или брежуљак или неки зид закрива.
Помрачење Месеца, међутим, бива засењивањем од стране Земље, када Месец буде од петнаест дана и нађе се потпуно супротно од Сунца, односно када је Сунце испод Земље а Месец изнад Земље, јер тада Земља ствара сенку и Сунчева светлост не успева да обасја Месец, те тако долази до помрачења.
Треба, свакако, знати да је Месец, од стране Створитеља, створен пун, односно од петнаест дана, јер требало је да буде створен као савршен. А четвртог дана, као што рекосмо, створено је Сунце. Сунце је, дакле, претходило Месецу једанаест дана, јер од четвртог дана до петнаестог је једанаест дана, због тога су Месечевих дванаест месеци временски за једанаест дана краћи од Сунчевих дванаест месеци: јер дванаест месеци Сунца имају три стотине шездесет пет дана и једну четвртину дана, и тако спајајући ту четвртину дана за четири године сачини се један дан, који се назива преступним даном, а та година има триста шездесет шест дана. Док годишњи кругови Месеца имају триста педесет и четири дана, јер Месец, од момента кад се роди, односно кад се обнови, расте, док не доспе до четрнаест дана једне половине и једне четвртине; тада почиње да се смањује док не доспе до двадесет девет дана једне половине, када остаје потпуно без светлости. Затим се, долазећи изнова у додир са Сунцем, препорађа и обнавља, подсећајући нас тако на наше васкрсење. Сваки годишњи круг, дакле, даје Сунцу једанаест дана. Због тога се, наиме, сваке три године код Јевреја појављује преступни месец, те се, због додатка од једанаест дана, дешава да та година има тринаест месеци.[14]
Јасно је, дакле, да су и Сунце и Месец и звезде сложени, и да су по својој природи подложни пропадивости, али њихову суштину (природу) ипак не познајемо. Неки,[15] истина, веле да ватра, када се налази изван некога вештаства, бива невидива, те да се због тога губи кад се гаси. Други,[16] опет, веле да се она, када се угаси, претвара у ваздух.
Зодијачки круг се креће укосо, и подељен је на дванаест подељака који се називају зодијацима, а сваки зодијак има три десетице,[17] односно тридесет делова (степена), а сваки део има шездесет минута. Тако небо има триста шездесет степени, односно полулопта (хемисфера) изнад земље има сто осамдесет степени, а полулопта испод земље сто осамдесет.

Станишта планета
Ован и Шкорпија су станиште Марса; Бик и Вага станиште Венере; Близанци и Девица, Меркура; Рак, Месеца; Лав, Сунца; Стрелац и Рибе, Јупитера; а Јарац и Водолија, Сатурна.

Зенити
Ован је зенит Сунца, Бик Месеца, Рак Јупитера, Девица Марса, Вага Сатурна, Јарац Меркура и Рибе Венере.

Месечеве мене

До сједињења долази када Месец доспева до оног степена где је Сунце; рађање Месеца је када се он удаљи од Сунца за петнаест степени; исток је када се два пута појави у облику српа и када је удаљен шездесет степени; полумесец бива два пута, када је удаљен деведесет степени; срполик бива два пута, када је удаљен сто двадесет степени; пун месец, или пуно светло, бива два пута, када је удаљен сто педесет степени; цео месец је када је удаљен сто осамдесет степени. А рекосмо „два пута“, наиме, једном када Месец расте а други пут када се смањује. Месец пролази кроз сваки од зодијака за два дана.


НАПОМЕНЕ:

  1. Пост 1,3.
  2. Космичком ватром се назива пламен, који се према древним писцима поистовећивао са етером, највишим слојем ваздуха, који је сматран запаљивим етер, αίθήρ, од глагола αιθω = палити, горети)
  3. Пост 1,1 и 1,3.
  4. Пост 1,5.
  5. Пост 1,5.
  6. Оно што се овде тиче сунчеве путање у складу је са схватањем које је владало у епохи светог Јована Дамаскина, према коме је Земља била средиште света.
  7. Пс 8,3.
  8. Знамење којим се нешто распознаје.
  9. Жута жуч: (Хип. Начела лек. 16).
  10. Црна жуч: тамна, болесна жуч (Хип. Афор. 1249).
  11. Болесна и слузава твар, која је сматрана за тварни узрок многих болести (Хип. Афор. 1260).
  12. Феномен скупине планета.
  13. Упор. Рим 13,1.
  14. Јевреји и древни Грци су као основу свога календара имали месечев круг (од 30 дана). Година је садржавала 12 месеци, а сваке четврте године придодавао се и 13. додатни месец да би покрио разлику од 11 дана између сунчевог и месечевог календара. (Упор. и свети Василије Велики, Шестоднев, VI46, ЕПЕ, књ. 4, стр. 247.)
  15. Вид. Немесије Емески, О природи човека, PG 95,188, 620 А.
  16. Исто
  17. Сваки од три подељка зодијачког круга представља десетицу, које су вели чине 10° и одговарају отприлике десетини дана.

3 коментар(а)

  1. Molim vas, mozete li mi pojasniti ovaj clanak?
    Kako sam shvatio Bog tek kada je stvorio covjeka mogao je da vidi njegovu buducnost.
    Da li je ovo tacno ili ste htijeli nesto drugo reci? Hvala vam unaprijed na odgovoru.

  2. Da li mi mozete reci zasto je subota zamjenjena nedeljom?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *