NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Tačno izloženje Pravoslavne vere

Tačno izloženje Pravoslavne vere

43. O promislu

Promisao je, dakle, staranje Božije o bićima i stvarima. Takođe: promisao je volja Božija, radi koje sva bića ispunjavaju odgovarajuće predodređenje. A ako promisao predstavlja volju Božiju, tada je potpuno nužno da, sledujući zdravom razumu, sve što se zbiva po promislu, bude divno i bogodolično, i da bolje ne može biti. Jer nužno je da jedan te isti bude i tvorac i promislitelj svega postojećeg; jer nije dolično ni dosledno razumu da jedan bude tvorac svega postojećeg a drugi da bude promislitelj, budući da tako i jedan i drugi svakako pokazuju nemoć, jedan u stvaranju a drugi u promišljanju. Bog je, dakako, i stvoritelj i promislitelj, a Njegova stvaralačka, održiteljna i promisliteljska sila je stvar Njegove dobre volje: Što god hoće, sve Gospod čini na nebesima i na zemlji,[1] i Njegovoj volji niko se nije usprotivio.[2] Hteo je da sve što postoji postane, i postalo je, hoće da svet bude ustrojen, i bude ustrojen, i sve što hoće, to biva.
A da Bog promišlja i da dobro promišlja, svako može ispravno prosuditi, i to ovako: samo je Bog po prirodi dobar i mudar, a budući da je dobar, On promišlja (jer onaj koji ne promišlja nije dobar; pa čak i ljudi i beslovesne životinje po prirodi promišljaju o vlastitoj deci, a ko ne promišlja biva prekorevan), a budući da je mudar, izvanredno se brine o stvarima.
Posmatrajući, dakle, sve to, treba svemu da se divimo, sve da hvalimo, sva dela promišljanja da prihvatimo ne ispitujući ih; premda ona mnogima izgledaju nepravedna, jer je promisao Božija nepoznata i nepostiživa, a samo Bogu su poznate naše misli i naša dela, kao i naša buduća dela. A kada kažem „sve“, imam na umu ono što nije u našoj vlasti, jer ono što je u našoj vlasti nije delo promisla, nego naše slobodne volje.
A od dela koja se tiču promisla, neka su po blagovoljenju Božijem, a neka po Njegovom dopuštenju. Po blagovoljenju su, naime, ona dela koje su bespogovorno dobra, a no dopuštenju ona koja su rđava. Jer mnogo puta Bog dopušta da i pravednik dopadne bede, da bi tako vrlinu koju ovaj ima skrivenu u sebi pokazao drugima, kao što se desilo sa Jovom. Nekad dopušta da se zbude nešto od onoga što je protivrečno, da bi tim činom koji izgleda protivrečan bilo ostvareno nešto veličanstveno i čudesno, kao što je preko Krsta ostvareno spasenje ljudi. U drugom slučaju dopušta da pravednik nesrećno stradava kako ovaj ne bi otpao od ispravne savesti ili kako ne bi iz sile i blagodati koja mu je darovana zapao u gordoumlje, kao što je bilo sa Pavlom.[3] Poneko biva privremeno napušten radi popravke drugoga, da bi se drugi, gledajući na njega (na njegovo stradanje), vaspitavali, kao što je slučaj sa Lazarom i bogatašem;[4] jer u prirodi nam je da, gledajući nečije stradanje, bivamo prestrašeni. Neko biva ostavljen od Boga i zbog toga da bi se proslavio neko drugi, ne zbog vlastitih grehova ili grehova svojih roditelja, kao što je ostavljen slepi od rođenja da bi se proslavio Sin čovečji.[5] Neko, opet, biva ostavljen da strada, radi revnosti drugoga, kako bi i drugi bili nepokolebivi u stradanju, blagodareći veličanstvu slave stradaoca, nadajući se budućoj slavi i želeći buduća dobra, kao što je kod mučenika. Dopušta se ponekad nekome da padne u sramno delo, radi sprečavanja nekog težeg stradanja; kao što biva kada se neko uzvisi zbog svojih vrlina i uspeha, te mu Bog dopusti da padne u preljubu, kako bi, pošto kroz svoj pad dođe do poznanja vlastite slabosti, bio ponižen i pristupivši ispovedio se Gospodu.
Treba, dakle, znati da izbor onoga što ćemo učiniti zavisi od nas, dok izvršenje dobrih dela predstavlja delo Božijeg sadejstva, a Bog pravedno pomaže onima koji se, svojom čistom savešću, opredeljuju za dobro, saglasno sa Njegovim promislom; dok je izvršenje zlih dela posledica ostavljanja od strane Boga, koji ga, opet, saglasno sa svojim predznanjem, pravedno ostavlja.
A dva su vida ostavljenosti (bogoostavljenosti): postoji ikonomijska i vaspitna ostavljenost i postoji potpuna ostavljenost koja vodi u očaj. Ikonomijska i vaspitna ostavljenost je ona koja biva radi popravka i spasenja i slave onoga koji ispašta, ili zbog revnosti drugih i ugledanja na njega, ili radi proslavljanja Boga. Potpuna ostavljenost, međutim, je ona kada čovek svojom vlastitom voljom ostaje neosetljiv i nepopravljiv ili, bolje, neizlečiv, i pored toga što je Bog učinio sve za njegovo spasenje, i tada je čovek predat potpunoj propasti, kao Juda. Neka nas Bog poštedi i izbavi od takve ostavljenosti.
Valja znati da postoje mnoge vrste Božanskog promisla, te ih nije moguće ni rečju objasniti niti umom pojmiti.
Treba znati i ovo, da sva zlovoljna iskušenja, one koji ih prihvataju sa blagodarnošću, vode ka spasenju i, sve u svemu, donose korist.
Treba još znati da Bog prevashodno želi da se svi spasu i da se udostoje carstva Njegovog[6], jer nije nas sazdao da bi nas kažnjavao, nego, budući da je dobar, sazdao nas je da bismo učestvovali u Njegovim dobrima. A pošto je pravedan, želi da grešnici budu kažnjeni.
A prvobitna volja se naziva prethodnom voljom i blagovoljenjem, jer od Njega proishodi, a druga i naknadna volja naziva se i dopuštenjem, jer smo mi uzrok. A ono dopuštenje je dvoobrazno: jedno je ikonomijsko i vaspitno, i vodi ka spasenju, a drugo je očajničko i vodi ka potpunoj propasti, kao što smo već govorili. Toliko o onom što nije u našoj vlasti.
Od onoga, opet, što je u našoj vlasti, Bog prevashodno želi i blagovoli ono što je dobro, dok ono što je zlo i istinski nevaljalo, ni prevashodno ni naknadno ne želi, nego ga prepušta slobodnoj volji, jer ono što po prinudi biva niti je slovesno niti je vrlina. Promišlja, naime, Bog o celokupnoj tvorevini i kroz celokupnu tvorevinu, često dobročineći i poučavajući i kroz same demone, kao kada je bio u pitanju Jov, ili kada su bile u pitanju svinje.


NAPOMENE:

  1. Ps 135,6.
  2. Upor. Rim 9,19.
  3. Upor. 2 Kor 12,7.
  4. Upor. Lk 16,19 i dalje.
  5. Upor. Jn 9,3.
  6. Upor. 1. Tim 2,4.
Ključne reči:

3 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *