КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
VIII
Велика добра људи очекују од великих дародаваца. Ве лика блага просе од великих богаташа. Ко је највећи дародавац, и ко највећи богаташ? Несумњиво Бог.
Шта смо ми као Хришћани и хришћански народ просили од нашег Бога?
Узмимо прво молитву Господњу Оче наш. Шта просимо од Бога у тој молитви? Прво, да се свети име Божје, да се свети а не хули. Друго, да дође царство Божје, царство очинско а не тиранско, и зверско. Треће, да буде воља Оца нашег на земљи као што је на небу, међу људима као што је међу анђелима. Четврто, да нам Отац небески даде хлеб насушни и сачува нас од луксуза, халапљивости и саможивости. Пето, да нам опрости грехе као што и ми опраштамо другима. Шесто, да нам спречи пад у искушења, која нам долазе од телесних прохтева и од ђаволских замки. И седмо, да нас избави од лукавог пакосника нашег који хоће злом да нас отрује и у своју јазбину зла одвуче.
Као што видите, браћо моја, нигде не просимо, нити смо просили од Бога да нам даде културу или цивилизацију.
Узмимо онда другу једну прозбену молитву, коју свештеник чита у цркви, а ми одговарамо: подај Господи! Шта подај нам Господи? Ево шта.
Прво свештеник се моли овако: Дан сав савршен, свети, миран и безгрешан, у Господа просимо. На то ми одговарамо: Подај Господи! Даље: Ангела мира, верна наставника, чувара душе и тела нашега у Господа просимо. И ми одговарамо: Подај Господи! Онда: Проштење и оста љење греха и прегрешенија наших у Господа просимо. И ми се молимо Господу: Подај Господи! Онда: Што је све добро и корисно душама нашим, и мира свету, у Господа просимо! И ми се молимо: Подај Господи! Даље: Остатак времена нашега да проведемо у миру и покајању, у Госпо да просимо! И ми одговарамо: Подај Господи! Најзад и ово: Христијанску кончину живота нашега, без болести, без срамоте и мирну као и добар одговор на страшном су ду у Господа просимо! И ми одговарамо: Подај Господи!
И у тој дакле посведневној молитви, која се изговара пред свима олтарима православним сваког јутра и вечери и сваке литургије пред хиљаду олтара православних, не молимо се Творцу нашем да нам даде културу и цивилизацију него нешто сасвим друго и сасвим боље и потребније. Никада свештеник наш није просио у Господа културу или цивилизацију, нити је икад свесни и паметни народ викао к Богу: Подај Господе!
Исти је случај и са осталим молитвама. У књигама црквеним постоје молитве за здравље људи, за старешине државне, за плод у стоци и род у њиви, за напредак деце, за напредак ђака и пчела, за благослов првих плодова у свему, за правду у свету, за покајање грешника, за успех браниоца Божје правде, за путнике, за тужне и ожалошћене – само нема молитве за културу и цивилизацију.
Онда постоје молитве против злих духова, против сата не и његових слугу, против нашествија иноплеменика, против јеретика и безбожника, против агарјана и варвара, против црви и гусеница, против змија и скакаваца, против злих ветрова и поплава – само што у ред ових одбранбених молитава још није званично уврштена још молитва Богу против културе и цивилизације. За мога века није. А ви млађи можете доживети, да сав православни народ у цркви узноси Господу Богу своме молитву против културе и цивилизације.
И то неће бити никакво чудо ако црква пропише молитву против културе као збира свих зала. Јер кад има молитву против гордости, и против мржње и дивљаштва и безбоштва и кривоверства и насиља и грабежи и свакога богохулства и свакога нечовештва, зашто не би имала молитву против културе као збира свих тих зала? Не само да би таква молитва била и оправдана и потребна, него мислимо да би требало одредити један државни молитвени дан у години, кад ће се сав народ са својим старешинама молити Богу и Господу да га спасе од културе.
Јер култура је ново незнабоштво, ново идолопоклонство. Кад се замађијани од ђавола народи спасу од те нај новије идолатрије, онда ће тек почети скрушено и уздисај но молити се једноме живоме Богу у Тројици, Оцу и Сину и Светоме Духу. Амин.

Comments are closed.