НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LXXVI
Вавилонска кула! Читали сте у Светом писму Божјем о Вавилонској кули. Чир на земљи! To je био чир на после потопском човечанству. Нови и нарочити чир. Док су људи пре Потопа били неморални, ови после потопа били су безбожни. Кад пре? Кад пре заборавише Бога потомци онога Ноја, кога једино спасе Бог од потопа, због његове вере и правде? Зар казна Божја потопом није користила баш ништа Нојевим потомцима? Користила је неким – никад свет није био без праведних људи – али многима није користила ништа. И баш ови многи решише да зидају кулу до небеса, да би себе прославили. Од речи до речи стоји овако: хајде да сазидамо град и кулу којој ће врх бити до небеса, да стечемо себи име и да се не би расејали по земљи (I Мој. 11, 3). Ево шта то значи:
Што рекоше да сазидају град то значи да хтедоше сав живот свој лични и друштвени, уредити без Бога и без Божјег благослова. Што рекоше да сазидају кулу до небеca, то значи пркос Богу небесноме, за кога су они морали чути али у чију силу мање су веровали него ли у своју. Што рекоше, да стечемо себи име то значи да се прославе међу људима, те да им се људи диве и као Боговима клањају упркос Богу небесноме. Што рекоше, да се не би расејали по земљи то значи да су хтели уредити свој живот само по својој вољи и по своме плану без обзира на Божју вољу и Божји промисао. Речју: све у славу своју и све упркос Богу.
Ако би вам се хтело да знате какви су морали изгледа ти они потомци праведнога Ноја, који тако брзо посташе богозаборавни и самохвалисави, окрените се од Истока ка Западу и погледајте на савремену Вавилонску кулу недале ко од вас. У погледу побуде и намера за зидање, сличност иде до истоветности. Исте побуде и исте намере, и онда и данас при зидању и при стројењу оне азијске Вавилонске куле. Одметништво од Бога узрок је болести и оних старих зидара и ових нових. Побуде су у оба случаја: лична или национална слава упркос Богу и онима који ве рују у Бога, а намере су: себе учинити боговима и сав живот уредити по људском рачуну и вољи, без икаква обзира према Творцу неба и земље и без икаква испитивања Божје воље и Божјег промисла. Четири су зида ове нове Вавилонске куле: један је наука, други индустрија, треће политика и четврто саможивост. Све четворо неосвећено и неблагословено. Све насупрот Бога, против Бога и упркос Бога. Отуда су сва четири зида мрачна као ноћ без звезда и месеца. Као да неки мрачњаци живе у тој кули, којима је тама милија од светлости. Пред коју год страну станете, срета вас глупост и свађа. Из редова научника чујете такве произвољне басне о свету и о човеку, и такве међусобне свађе и препирке, да вам се жури одатле пред други зид. Јесте ли се нашли пред зидом индустрије, ту вас срета исто тако глупост и свађа, глупост у непотребној производњи и свађа око рада и награда за рад. Да вам уши заглушну. Јесте ли се нашли пред зидом политике, опет глупост и свађа; глупост, јер се сваки политичар пашти да неправдом према супротним странкама унапреди своју странку, и неправдом према суседним народима прослави свој народ. Свак тражи своје васкрсење над туђим гробом, своју срећу на туђој недаћи. A o свађи међу политичарима и да не говоримо. О томе говоре сваки дан стотине вагона хартије, употребљене за новине и исписане самохвалисањима, лицемерством и свађама политичара. Најзад, приђете ли четвртом зиду, опет ћете наићи на исто, на глупост и свађу. Јер саможивост већ сама по себи је најмрачнија глупост и узрок бескрајних свађа међу људима и народима. Ту вам је саможивост свих врста и свих назвања: саможивост лична; саможивост групна; саможивост индустријска и политичка, и партијска и национална. Мрак без једног зрака сунчанога. Свађа без догледног краја. Отуда и сав живот у овој новој Вавилонској кули – живот без просвете, без радости, без смисла, без љубави. Просто да човек викне: бежите од ове земље коју је Бог оставио и уклео!
Стару Вавилонску кулу нису зидари могли довршити. Није им дао Бог. Збркао им је језик, те нису могли друг друга разумети. Због тога су посао напустили и расејали се по свему свету a то је Бог и хтео. И тако извршила се воља Божја а не воља ограничених и помрачених људи, потомака праведнога Ноја. Зар не видите браћо, како је Бог збркао језике и зидарима нове Вавилонске куле! Ни ко никог не разуме. Свак само себе правда а друге осуђује. Свак је ратник против Христа и свога ближњега. Може ли такав град остати? Може ли таква кула досегнути до небеса? Никако. И кула се руши, и град постаје пуст. Божја се воља врши а не људска. А кад Бог запрети, дићи ће ce сви народи света против ове нове Вавилонске куле; и доћи ће и разориће је до темеља. И као што се цео свет смеје читајући повест о зидању оне прве Вавилонске куле говорећи: Имадоше пример свог праоца Ноја праведнога, али не пођоше путем његовим – тако ће се сме јати будућа поколења народима наше Вавилонске куле и говориће: Имадоше Христа и Јеванђеље, и цркву, и свете људе и угоднике Божје, своје праоце, али не пођоше за њима него окретоше им леђа и пођоше по примеру безбожних зидара прве Вавилонске куле. И удари их Бог и смете. Богу нека је слава и хвала навек. Амин.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *