КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
XXXIX
Да се преда сотони на мучење тијела, да би се дух спасао (I Кор. 5, 5)
Шта је јевтино, а шта скупо?
О вредностима говоре људи сваки дан, и о цени сваке ствари препиру се непрестано.
Шта је јевтино, а шта скупо у погледу самога човека?
Имовина је најјевтинија, тело је скупље од имовине, а душа је скупља од обојега. Кад се човек роди, имање му долази тек на трећем месту, а кад умире имање га најпре оставља. Управо, он се при смрти дреши најпре од имања, па онда од тела. Човек може живети и без имања и без тела, само не може без душе. Кад човек из невидљивог света улази у овај видљиви свет, он улази са телом, но без имања, а када излази из овога света, он излази и без имања и без тела. Човек се може замислити, дакле, и без имања и без тела, али се не може замислити без душе. Јер, душа је живо биће човеково, суштина човекова. Божји светитељи и сви наши рођаци који су прешли преко овог разбојишта, на коме се ми сада находимо, јесу само живе душе у ономе свету, без тела и без имања. Као такви они ће остати до завршетка историјске драме човечанства, до краја времена и до васкрсења тела из мртвих.
Тело и имање Бог даје створеним људима као неки кантар на коме душа сваки дан показује своју вредност. Милостињом и трпљењем душа се искупљује сваки дан и сваки час. Милостињом од имовине и трпљењем од тела. Подај и отрпи – и оба ће тега стајати водоравно, и душа ће твоја бити уписана у књигу великодушних и светих.
Ако је реч, не о појединцу, него о народу, онда имовину народну представља држава. Па кад се мери време једног народа, прво му се такне држава, па онда тела грађана. Као са праведним Јовом.
Овај праведни Јов имаше велико имање као нико ни на близу ни на далеко. И беше телесно здрав и стасит, тако да својом појавом улеваше свима поштовање. А што је најглавније беше Јов особито побожан, и сваки дан приношаше Богу жртву за себе и за децу своју, за својих седам синова и три кћери.
Два пута пусти Бог црнога сатану на Јова, да се окуша верност Јовова и љубав према Богу. Први пут дозволи Бог сатани да може шкодити само имовини Јововој. И сатана брзо показа своју вештину у рушењу и уништењу.
Имовина Јовова би упропашћена; стока опљачкана, момци посечени, куће разорене, синови и кћери побијени. У тренутку богати Јов је остао без икакве имовине; и срећни Јов без срећне деце своје. Тада душа Јовова не похули на Бога, него узвикну: “Господ даде, Господ узе, нека је благословено име Господње!” Остаде, дакле, праведни Јов веран Господу своме и без икакве имовине, само са нагим, али здравим телом својим. И сатана би постиђен. Тада сатана испроси од Бога дозволу, да може такнути и тело праведника Божјег, и Бог му и то даде, само му рече да у душу не сме дирати. “Ево ти га у руке, само му душу чувај.” И опаки сатана удари по телу Јовову; удари га приштевима и чиревима и ранама гнојним, од пете до темена. И седе Јов у пепео и узе цреп, те стругаше гној од рана својих са тела својега. Али, при свем том оста душа Јовова чиста и здрава и Богу одана. И опет би сатана постиђен и побеже у своје адско обиталиште. А Бог поврати Јову здравље и имање, и благослови му последак више него почетак, те имаше више имовине него раније, и опет доби седам синова и три кћери и беше здрав телом и весео живећи још дуго и дуго, и умре тек кад би “сит живота”.
Судба српскога народа више личи на судбу многострадалног Јова, него ли судба ма кога народа у хришћанском свету. Ударен је и по имовини и по телу, али му је Бог сачувао душу. Имовина његова, држава његова, много пута је падала и пропадала. После сваке државне пропасти Срби су убијани телесно без милости и без броја. Само им је Бог душу сачувао, те су душом остајали вазда верни Христу Господу. Заиста, кад човек проучи до какве је пропасти долазила српска држава, као и у коликом су броју Срби гинули, мучени или у ропство одвођени, – за иста је за свакога велико чудо Божје, да још у свету постоји српски народ и да се још чује српска реч. Чиме се даде објаснити ово чудо у светској историји, које представља српски народ? Оним истим чиме се објашњава и судба праведнога но многострадалног Јова. Није дозволио Бог, браћо моја, Бог није дозволио децо моја, да се сатана дотакне душе српскога народа. Дозволио му је да га удари по држави, по телу, али му је забранио да дирне у живу и велику хришћанску душу овога народа. А док је год у је дном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено, што се чини да је изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. У свима губљењима двоје никад није било изгубљено: црква и песма; црква са вером и песма са историјом. То је очувано и то нас је очувало. Зато, браћо, поштујмо цркву и држимо песму. Славимо Господа Бога и кроз цркву и кроз песму на рода. При свима надањима то су нам била два крила. Но, црква је старија од наше песме и од историје. Од цркве је као од извора потекла река српске историје, некад бистра, некад крвава, но увек дубока. Зато савијајмо се око наше народне цркве као деца око мајке. Христос је садржај цркве. А Христос је непобедив и неодољив. Њему слава и хвала са Оцем и Духом Светим на веки. Амин.

Comments are closed.