КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LI
Речено је од стране надахнутих видилаца: Сви су путеви Господњи милост и истина. На супрот томе ми можемо рећи: Сви су путеви Западне Европе немилост и лаж. Ко ће нас опорећи? Наше болно искуство то потврђује. Огромно и страшно искуство српско, за последња два столећа. Јер, чим су се праоци наши, сељаци шумадијски, почели дизати на Азијате, за слободу своју, Западна Европа се почела показивати непријатељ наше слободе. Због чега? Због пролаза, због извоза, због увоза, због свиња и бивола, – због тога. И од тада до данас откривала се пред нашим очима неслућена стварност Западне Европе, а та стварност се најбоље изражава овим речима: сви су путеви Западне Европе немилост и лаж. Кад смо у чуду протрљали очи и погледали по широком свету Божјем, дознали смо, да нам то сведоче Африка, Азија и сва острва по великим морима, наиме, сви су путеви Западне Европе немилост и лаж.
У највећем разочарењу ми смо се питали: Како то? Зар није Западна Европа хришћанска?
Одговор је дошао: била је.
Наше је питање: Па где је Христос у Западној Европи?
Одговор: У дну софре.
Наше питање: А ко је у врх софре?
Одговор: Политичари, философи, књижевници, фарисеји, садукеји.
Наше питање: Па, ко ће Европу научити шта је истина?
Одговор: Европа и не тражи праву и вечну истину. Њени философи, политичари, и књижевници декретирају, односно састављају и објављују своју истину у сваком новом поколењу. Ново поколење, нова и истина. Уствари, то су људске лажи.
Наше питање: А ко ће Европи показати пример човекољубља и милости?
Одговор: Европа не жели да види такве примере. За њу је милост слабост. Последњи њени философи с којима је отворено двадесето столеће помрли су у лудници. Они су немилост проповедали као природну особину и природно здравље. Христа су гурнули у дно софре европске и наредили да га што пре истерају из куће. А они су сишли с ума и поскапали у лудницама, – ти нови етичари, нови законодавци европски.
Модерна Европа и Израиљ у време појаве Месије света
– као два близанца! Ништа сличније у свету. Модеран Израиљ, пак ни за длаку није различан од ондашњег Израиља. Зато се узајамно мрзе и гоне, Европа и Израиљ,
– јер су слични као близанци. Заиста је велика болест сколила модерну Европу, али баш она иста болест која је сколила Христоборни Израиљ. Болест код обојих иста: Богоборство или Христоборство. Како је дошла та болест на народе најближе Богу? Сам творац жалио се кроз про рока Исаију, кога Јевреји тестером престругаше: Синове одгојих и подигох, а они се одвргоше од мене. Па, он да, даље још страшније: Во познаје господара својега и магарац јасле господареве, а Израиљ не познаје, народ мој не разумје. О, да грешног народа! Народа огрезла у безакоњу! – Сјемена зликовачког, синова покваренијех што оставише Господа!
Размажен је Израиљ; размажена је и Западна Европа. Израиљу се јавио Бог као Бог милостив, Европи се јавио као Бог љубави. Милост Божја размазила је Израиљ; љубав Божја је размазила Европу. Узрок је исти и болест је иста. Јер народ без страха од Бога, брзо остане без Бога. Незнабожци који су имали страх од богова, ма и лажних, ближи су били правоме Богу, него ли размажени Израиљци и Европејци, који су сваки страх од Бога одбацили, а међутим милост и љубав нису ни појмили ни примили. Отуда су у наше време постали ближи Христу богобојажљиви јазичници, него размажени Израиљци и Европејци. То је пророк провидео и прорекао говорећи: Нађоше ме они који ме не тражише (Ис. 65, 1); или опет други који говори, да су даљни постали блиски Богу, док су блиски удаљили се и постали туђинци. И ближњи мои одалече мене сташа.
То вам је, браћо оцена (дијагноза) болести Израиља и Европе. Зато се то двоје мрзе што су исти по Христоборном духу своме и по својој леној и трулој размажености. Зато су путеви и једних и других немилост и лаж. Док су путеви Господњи и онда и сада и за навек само милост и истина. Знали су свети оци православни лукаву и непостојану природу људску. Знали су они да ту природу ни сам страх не може загрејати, нити сама љубав одржати у здрављу. Зато су нам прописали молитву што се сваки дан чита у цркви: Господе, сподоби нас бојатисја и љубити Тебе всјем сердцем својим. И бојати се дакле и љубити. И бојати га се, јер је Он страшан Цар и Господар, и љу бити га, јер је Отац и Човекољубац.
А ти Србине, шта мислиш? Две заразе спопале су твоју крв и твој дух: израиљски и европски. Како ћеш се од бранити? Како ли излечити? Није то право питање. Него је питање, да ли видиш своје љуте ране? Да ли знаш, ко ти их нанесе? Само кад би то знао! Одмах би знао да је Христос лек. Њему слава а теби спасење. Амин.

Comments are closed.