НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LXXII
Ви сте Црква Божија, браћо моја. Знате ли ви да сте светиња Богу? Знате ли ви да су телеса ваша храмови Ду ха Божијега? Знате ли ви да нисте своји него Божији? Знате ли ви да вас чека Отац ваш небесни да вас као ма лене храмове своје унесе у свој безгранични и вечни храм? Ако то знате треба да се пазите од сваке нечисто те, и у делима и у жељама, и помислима. Треба да живи те у великом страху од суда Божијега и да се владате као у олтару Бога живога и страшнога.
Кад вас именујем храмом Духа Светога, не именујем вас ја него апостол Божји. Ја само тим потврђујем и истичем личност сваког од вас. А кад вас именујем – опет не ја него апостол Божји – Црквом Божјом онда тако истичемо и потврђујемо вас као чланове Цркве Христове или породице Божије. Дакле и као личности и као чланови цркве ви сте у оба случаја Божији. И као личности и као чланови Цркве ви сте у оба случаја светиња Божија. Тиме су најбоље решена два питања која незнабожни свет никако ниje могао решити; два питања, због којих је Европа примила заиста реке крви па их оставила нерешене. A то je питање личности и заједнице, или речено туђим речима: индивидуализма и социјализма. У рекама крви час је тонуло једно час друго, и час једно се дизало час друго. Али никад обоје нису могли добити од људи право на постојање. Него увек вика с једне стране: Нека утоне личност да би постојало друштво! И вика с друге стране: Нека утоне друштво да би постојала личност! Али обоје се никад није могло довести у склад. Зашто? Знате ли за што? Зато што је светиња изгубљена. Скинута је светиња са човека и са друштва, и све се почело вулгарно водити вулгарним путевима ка вулгарним циљевима. Нити више човек има сажаљења и поштења према друштву нити друштво према човеку. Личност је престала сматрати се светим храмом Духа Божијега и друштво се престало сматрати светом Црквом, тј. светом заједницом или још боље породицом Божијом. А чим је Бог удаљен, сатана се јавио на мегдану да разјарава индивидуалисте против социјалиста с једне стране и са једном својом војском и социјалисте против индивидуалиста с друге стране са другом својом војском. Индивидуализам и социјализам – то су зверска именовања сатанског човечанства, које су потиснуле именовања: храм и црква.
Ми хришћани кажемо као и апостол за личност: храм, а за друштво кажемо црква. Сваки је хришћанин свети храм светога Духа и заједница пак хришћана света Црква Светога Бога. У оба случаја светиња. У оба случаја Божја својина. Да, у оба случаја поштуј хришћанина као самога Христа, а друштво хришћана као сабор Богова. И у оба случаја Божје очинство с Божје стране а с људске стране у првом случају човечије синовство (у односу према Оцу) и човечије братство (у односу човека према људима).
У храму Духа Светога влада Дух Свети. Што значи и у мени и у теби и у мојим рођацима и у твојим рођацима, у свима нама крштенима, који смо храмови Духа Светога, влада један и исти Дух Свети. Тим Духом ми дишемо и живимо. Њиме се освећујемо, њиме сједињујемо међусобно у једно тело, не у тело скотско ни природно него у тело Христово зачето у Назарету без похоте човечије, преображено на Тавору, васкрсло на Голготи, вазнесено на небо.
А када у свима нама, као у светим храмовима, влада Дух Свети, онда и у скупу свију нас, то јест у цркви Бога живога, влада тај исти Дух Свети. А кад у многим људима влада један и исти Свети Дух Божији онда су сви, хиљаде њих или милиони или милијарде – сви као један једини човек. Тако као један и исти Дух Господњи множина постаје као и једнина. Као што опет кроз бригу и љубав пре ма свима и за све један човек постаје као многи, и једни на бива као и множина. Све по сили светога Духа и свете љубави.
Тако је јављени Бог у лику Исуса Христа најтемељније и најсавршеније решио ова два мучећа питања која људи сами никад нису могли нити ће моћи решити. Као што се без кише не може решити мозговима свих људи питање орања и сејања, а кад Бог даде кишу с висина, онда је све добро решено. Тако се ни питање вредности и слободе личности с једне стране нити питања друштва (од најужег до најширег) не може решити без нечега небеснога. Треба да сиђе на људе нешто с неба као што киша пада на суху земљу. A то нешто небесно није нешто него је то неко, и нико други до преславна трећа ипостас Свете Тројице, Дух Свети. Када Он сиђе с неба, и учини од испарљивих и блатних телеса људских храмове Божије, и када све те храмове сједини у свету Цркву Божију, онда људска памет и људска рука нема томе ништа ни да дода ни да одузме. Људска памет и људска рука може само да поруши оно што је Бог сазидао. To je и учињено у Европи. Због тога је дошло до магле и забуне и бунта и револуција и рата и уништења. Јер заволеше безбожни људи више мрак него светлост, и пут сатанин више него пут Христов. Па како су од Христа отпали тако су и пропали. Скинувши са себе сваку светињу и одунувши Духа Светога из себе, они су постали подсмех демонима и животињама. Знају то демони и осећају то животиње. Зато демони све јаче наваљују на бивше људе а животиње све плашљивије беже од њих. Амин.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *