НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
XLV
Кад слеп човек викне: дајте ми светлости! Ви ћете за палити једну свећу и казати: Ево ти светлости! Но, он ће опет викати: Та, дајте ми светлости! Ви можете тада запалити десет свећа и рећи му: Ево ти светлости! Али, он ће и даље срдито викати: Зашто ми не дајете светлости? Ви га можете увести у дворану, где светли стотине сијалица, па му рећи: Ево ти светлости изобилно. Али, у својој густој и црној тами, он ће и даље јаросно викати: Та, запалите бар једну свећу да видим!
Еј, робе таме! И милиони свећа да засијају пред твојим угашеним очима, ти нећеш видети светлост. Узалуд ћеш ти тражити да ти се покаже светлост, кад нема чиме да видиш ту светлост. Као што ће се узалуд пружати хлеб у руке онога коме су руке одсечене, и као што ће се узалуд трубити на уши онога ко је глув. Треба имати здраве очи, и за светлост је лако.
Но, браћо моја, ма колико да ми сажаљевамо оне људе који због слепила очију не могу да виде светлост сунчану, кажем вам, нису они најнесрећнији људи. Сто пута су несрећнији они којима је оно унутарње око помрачено, те не могу да виде Божја дела, Божја чудеса свуда око себе. Такви слепци били су јеврејски главари у оно време, када је Господ Исус Христос по земљи ходио и премнога чудеса творио.
Пред њиховим очима Христос је посведневно чинио чудеса, па ипак су они стално викали: покажи нам неко чудо! Какво нам чудо показујеш, да би ти ми верова ли? Покажи нам знаменије! Дај нам неко чудо, слично чудесима што их Мојсеј учини у пустињи! ако си Син Божји, дај нам чудо! Покажи нам чудо!
Поред њих су пролазили слепци, који су прогледали, неми, који су проговорили, узети, који су проходали, згрчени који су се усправили, губави, који су се очистили, луди, који су постали смислени, умрли, који су васкрсли – чете за четама болесних и невољних у току три годи не, које је једини Христос могао излечити. И све су то главари јеврејски очима гледали, али као да нису видели, због тога су викали: Дај нам знак! Учини чудо! Покажи силу! Чудо, учини чудо!
Дуго им Господ Исус није одговарао на та злобна питања. Отровне осице! Него место одговора сваки дан је чинио чудеса за чудесима. Најзад им је рекао: Род зли и прељуботворни иште знак. И у праведном гњеву свом назвао их је правим именом говорећи:
– Тешко вама лицемери!
– Тешко вама слијепи вођи!
– Будале слијепе!
– Змије, породи аспидини!
– Како да не видите ви оно што сав свет види? Како да само ви иштете чудо, кад чак и незнабошци
говоре о безбројним чудесима Божјим?
Зар вреди јављати неко чудо вама, који ћете до краја времена ужасавати сва поколења људска невиђеним чудом својег чудовишног слепила и своје сатанске злобе?
О, браћо моја! У наше време јудизирана Европа добила је још у оштријем облику свађу са својим Спаситељем и Богом. Главари европски не траже никакво чудо од Христа, него одричу могућност ма каквога чуда. Њихови народи, потиштени и понижени као „глупе масе“, промукли су вичући им у име Христа:
– Па како да нема чудеса! Та у овоме свету и нема ништа друго осим Божјих чудеса. Највеће чудо је овај свет што сваки дан стоји пред нашим очима. И горе и доле, и у целини и у појединостима, овај свет је неисказиво чудо, састављено од безбројних и безбројних чудеса. Не будимо дакле слепи, него отворимо очи, погледајмо и узвикнимо заједно са видовитим Псалмистом: Благословен је Господ Бог који једини нини чудеса! Ко је као Ти Господе да чини чудеса? Јер, Бог и не чини ништа друго него чудеса. Нити творац наш ствара ишта што није чудо.
Милиони сијалица светле пред очима нашим, над глава ма нашим, под ногама нашим. Те сијалице, то су чудеса Божја. Ако их неко не види, то не значи да сијалице не сијају, него да је слеп онај ко их не види.
Задужбине српских владара јесу сведоци чудеса Христових или Христових светаца. Да се није јавило чудо, не би се ни једна задужбина саградила. У старо време главари српски држали су исту веру као и народ. Јединство веровања код господе и код сељака најсјајнија је одлика старог српског друштва. У наше време створена је провала, не природна но вештачка, па нити господа могу лако да при ћу вери народној, нити, још мање може народ да скочи у мрак господског неверовања.
А иноверци и туђеземци са вером улазе у задужбине наших дедова и добијају исцељење од разних мука. Муслимани и цигани тужиће нас Христу на Страшном Суду. И лакше ће бити њима него оним крштеним Србима што крст исмејаше.
Памтите то и казујте својој деци. Јер, свачији век пролетиће као облак, и свак ће изаћи на Суд Христов, да бу де питан: Јеси ли одржао веру и јеси ли веру потврђивао делима? Богу слава од вас а вама спасење од Бога. Амин.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *