НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
XII
Кад устане Господ да потре земљу! тако отпочиње своје истинито сведочанство пророк Исаија. Не као само звани пророци наших дана, који говоре: овако ће бити, па не буде; или овако ће се догодити, па се не догоди. Него ово је онај велики пророк, коме је анђел Божји ставио огањ небесни на уста, да би га очистио од сваке прелести и обмане, те да би прорицао само оно што је истинито, што је од Бога. Исаија – то је један од највећих пророка у историји рода људског, јер је прорекао највеће догађаје у божанској драми спасења. Он је прорекао рођење Спаситеља од пречисте Деве; прорекао је Његов земаљски родо слов од колена Јесејева и од дома Давидова, коме су при падали праведни Јоаким и Ана, родитељи Деве Марије и праведни Јосиф, заштитник њен. Прорекао је Христовог Претечу, Јована Крститеља, као глас вапијућег у пустињи; као трубача доласка Месије и као уравнитеља пута за до лазак Његов. Прорекао је велико дело Христово, описао из даљине Његов смерни карактер, Његову преданост во љи Оца небесног и Његову кротост при вођењу на распе ће – јакоже овча на закољеније. Прорекао је најзад Његову победу и славу, беспримерну и непролазну, чега смо и ми данас сведоци са целим хришћанским светом. Јер, све се ово збило у стварности пред лицем целе васи оне. Због тога су га злобни Јевреји жива престругали. Јер, Јевреји нису хтели небесно царство него земаљско, па нису очекивали месију са неба него са земље. Но тим зло чином само су повећали Исаијину славу и своју срамоту.
Овај славни Исаија, дакле, још је прорекао и ово: Кад устане Господ да потре земљу, тад ће се поноси тост људска угнути а висина свељудска понизити и Господ ће сам бити узвишен у онај дан (Ис. 2, 11).
И у старо време устао је Господ много пута да потре земљу због обожавања људи место Њега, јединога Бога; због наметнутих и охолих човекобогова. Устао је и у наше време и ваистину потро је сву земљу у праведном гњеву своме, да би охолост људску сломио и вештачку узвишеност људску понизио.
Такав устанак Божји против људи често је и неизбежно следовао устанку људи против Бога. Јеретички народи нашег времена посадили су Христа Господа на последње место за трпезом овога света, као последњег убожјака, док су на прва места посадили своје велике људе, политичаре, књижевнике, философе, баснословце, научнике, финансијере, па чак и туристе и спортисте. Сви погледи тих народа упрти су били у те великане, у те модерне богове, док се на Христа победиоца смрти мало ко обазирао. Оваквом одвратном устанку крштених но јеретичких народа против Свевишњег Бога морао је следовати устанак увређеног Бога против безаконих људи и народа. И заиста устао је Бог, да потре земљу. И догодило се небивало страдање народа земаљских, на наше очи и преко наших леђа. Не само да су се све обожаване величине људске показале погашеним ватрама, на којима нико више није ни покушавао да се огреје, него се догодило и оно даље што је Исаија прорекао: И људи ће се склањати у ка мене пећине и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова – кад устане да по тре земљу. Зар се није ово буквално обистинило у мину лом рату? Зар нису људи на неколико континената, као и у нашој земљи, бежали у пећине камене и у рупе земаљске да би нашли склоништа животу своме од европских сејача смрти? А ови сејачи смрти и јесу они великани, они људски идоли, који су за трпезом овога света седели у прочељу и који су се смејали Христу као просјаку на дну трпезе.
Онда даље прориче Исаија, да ће људи и народи од страха пред славом величанства једнога Бога небеснога полупати све своје идоле, одбацити све своје лажне богове и престати клањати се, вели кртицама и слијепим мишевима. Јасно је да пророк под кртицама овде разуме великане људске који неће да знају за Бога ни небесно царство, него уче људе да живе у мраку овога света, мислећи земљом и хранећи се земљом. А под слепим мишевима разуме пророк оне људе, који се боје светлости Христове па беже у мрак својих идејних пештера, тескобних, мрачних и хладних. Најзад завршује Исаија своје страшно пророчанство, овом опоменом: „Прођите се човијека, којему је дах у носу“. Хоће да каже свима који могу да чују и разумеју па и вама Србима: Та прођите се поуздања у немоћне и смртне људе. Вратите се Богу живоме, у коме је спасење. Ко вас Србе превари да гурнете Христа Спаситеља на дну своје трпезе и да прва места понудите белосветским охолицама, празноглавцима и сејачима смрти? И хоћете ли се опет дати преварити? Бирајте живот или смрт. И знајте да ако ви опет устанете против Бога за рачун лажних богова „Културе“ устаће и Бог противу вас. И деца ваша тада дрхтећи од страха у пећинама и рупама земаљским познаће славу и величанство Господа Бога, Створитеља и Сведржитеља. Али по скупу цену, скупљу од ваше. Амин.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *