КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LIX
Ви сте читали браћо о синовима Нојевим: Симу и Ја фету. Потомци Симови и Јафетови у својој изрођености, слично детелини, у седмој години, отпали су од Бога једи нога, Бога живога и свемоћнога, и поклонили се идолима и то: Семити идолу суботе, а Јафетови идолу културе.
Субота и култура то су два лажна божанства стављена од непобожних испред и изнад Бога, јединога, свемоћнога и човекољубивога. Обрезани Јевреји у време Христа били су погазили све заповести Божје само су држали суботу. Крштени Јевреји и Европејци наших дана одбацили су и Христа и Јеванђеље. А уздигли су своју културу на престо јединог божанства.
Субота и култура. Јевреји су били изврнули смисао Божје заповести о суботи, па су држали суботу високо изнад човека и чак изнад самога Бога. Христос их је поправљао говорећи: није човек суботе ради него је субота човека ради. Али они то нису могли схватити. А кад је Господ у суботу лечио болеснике, старешине јеврејске, далеко глупљи од самог народа јеврејског, викали су на њ зашто не лечи болеснике у других шест дана него баш у суботу. И опет их је Христос хтео исправити говорећи им да није забрањено од Бога добро творити у суботу него зло творити. Нарочито није забрањено добро творити људима. Пошто су и сами фарисеји суботом добро чинили стоци, тј. одвезивали су своју теглећу стоку и водили да напоје, и ако би им овца пала у јаму вадили су је из јаме у суботу. Човек је важнији од стоке. Но мрачњаци и слуге сатанске нису то хтели примити него су роптали на Христа и покушавали да га убију због тога што тобож не поштује суботу (иако је једини Он био који је украшавао суботу добрим делима наспрам људи). Но кад све није помогло идолопоклоницима суботе, Он је викнуо са влашћу: Господар је и од суботе син Човечји (Матеј 12, 8), и не квари Он суботу него свештеници у храму суботу погане. И то је било узалуд. Идолопоклоници суботе осудили су Сина Божјег на смрт због непоштовања суботе, идола и бога њихова.
Суботаши и култураши. Од памтивека гесло смрадног сатане било је заменити Бога ма чим и ма ким. И успео је сатана да код Јевреја замени правога Бога идолом суботе, а код модерних Европејаца идолом културе.
Шта је култура?
То су дела људска, гордост људска, шарена прашина, коју људи сабирају и чувају а ветар времена разбацује и развејава у првобитни пепео. Шта је култура кад се упореди с Богом? Дим и пепео и детињска играчка и глупачка ништарија.
Шта је култура кад се упореди са човеком? Нула испод јединице. Човек је живо биће и дело Божје, култура је мртва направа и дело човечије. Бог је најстрожије кажњавао оне народе који су обожавали његова дела: сунце и месец и звезде и животиње и дрвеће и камење. Камо ли да не казни оне који обожавају дела људска, тако ништавна у сравњењу са делима Божјим.
Али Јевреји и њихов отац ђаво успели су лаганим дуго трајним тровањем духа и срца европског човечанства да ово одврате од правог богопоштовања и привуку на поклоњење идолу културе.
Шта је култура?
То је нашарана хартија или отесано дрво, или исклеса ни камен или сабрана гомила камења у једну грађевину или једна песма или један крој одела или једна парна ма шина или једна електрична машина, или једна магнетска машина, или једна свираљка и бубањ, или један уравнат друм. То је култура, и ништа друго. Томе су се покорили Европејци као божанству по наговору Јевреја и њиховог оца ђавола. Према појмовима ових нових идолопоклоника није ништа ко убије једног човека или један милион људи али је злобно ко разбије један мермерни кип као дело културе европске. Или ако неко зарати па у рату попали села и градове и умори глађу или уништи огњем и мачем читаве народе, то није ништа, али ко запали једну стару уметничку слику или ко разруши једну библиотеку од измишљених милиона безбожничких књига – тај је дивљак; тај је прави безбожник, јер је ударио по једином божанству белих људождера – по њиховој богињи култури. Да не би неко помислио да ја овде износим само своје лично мишљење, а не мишљење једине праве, вечне, православне цркве, ја ћу навести овде један случај од пре хиљаду и по година: у време цара Теодосија неки људи ноћу оборе и полупају статуе цареве у Антиохији. Цар се веома разгњеви и употреби најсуровија средства против Антиохије: паљења, хапшења, прогањања, узаптивања имовине, убијања и тако даље. Сав је град ћутао и трпео у страху и ужасу. Тада се јави на улицама велике Антиохије једна необична група људи која почне викати против цара. То беху православни монаси из великих планина и мрачних пештера. Чувши о неделима цара Теодосија и његових официра у Антиохији они ступише на празне улице антиохијске и почеше викати царевим људождерима у уши: “Идите и кажите цару ово: Ти си истина владар али ти си човек. Бој се створитеља и не убијај његова створења. Ти си се наљутио што су оборени твоји камени кипови, а зар ће се мање наљутити Бог ако ти уништиш његове живе ликове? Твоји ће се ликови лако обновити и подићи, али ако ти погубиш људе како ћеш поправити погрешке? Можеш ли их васкрснути из мртвих. Запамтите ово браћо моја и размишљајте о овоме. Мртва субота није Бог. Мртва култура није Бог. Само један једини прави Бог. А човек је одмах до Бога. Сва култура свих народа и свих векова мање је чудо и мања вредност од једног јединог живог човека. Амин.

Comments are closed.