КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LXIV
Сви су путеви Божји, браћо прави, сви су путеви људски криви. Кад ово кажем о људима, ја заслужујем да бу дем одмах засут камењем, ако не докажем. Јер бацам се клеветом на сав род људски a тo су многе милијарде и милијарде људи који су од Адама живели под овим истим небесним сунцем. Али ја се не плашим, јер став мој у овом случају је унапред оправдан. Нико не спори. да су сви путеви Божји прави. Али онима који споре да су сви путеви људски ван Бога криви, ја могу одговорити: не тврдим ја то први, нити морам ја то доказивати. Бог је први казао, Јевреји су то доказали, а Европа је то на очи наше потврдила.
Да су сви путеви људски криви, то је објавио сам Господ Бог Створитељ људи са родитељском жалошћу. На прастарој летописној табли времена – а то је Свето писмо Божје – стоји написано: И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи и да су све ми сли срца људског свагда само зле, покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу (I Мојсијева, 6, 5-6). Због тога пусти Бог свеопшти потоп, од кога се спасе само праведни Ноје да би наставио род људски.
Али ни после Потопа, нити после хиљаде година вре мена људи се нису научили напустити своје криве путове и ходити путем Господњим.
Нико боље од Јевреја не може ово доказати. Бог је изабрао народ јеврејски да му буде чирак на коме ће он држати велику светлост истине пред људима свих осталих народа. Али тај чирак мало па мало се обарао у блато; и мало мало па је тонуо у воду. Ниједан народ у историји звездане васионе није видео толико чудеса Божијих великих и страшних, као јеврејски народ, па ипак све је било узалуд: тај народ је сваки час напуштао путеве Господње и скретао на тамне и срамне путеве своје људске.
Чак и оно прво поколење јеврејско, које је лично видело чудеса Божја кроз Мојсеја у Мисиру и које је прошло кроз расцепљено море као по суху, и које је гледало како по пустињи потече вода из стене, и које је јело хлеб не бесни, ману коју је Бог сваки дан сипао с неба као брашно – авај чак ни то прво поколење које је очима гле дало и ушима слушало није хтело ићи путем Господњим него је сваки час бежало на своје срамне и тамне путеве, као жена која изневерава мужа свога.
Дакле то поколење које је било сведок свих оних небивалих чудеса, и које је у први мах певало Господу Богу песму захвалности за своје ослобођење од тамновања мисирскога. То поколење кад је било у пустињи и чим се ве лики Мојсеј мало одмакао од њих он је салио златно теле, поклонио се златном идолу место Бога и викнуо: Ово је Бог твој, Израиљу, који те изведе из земље Мисирске (II Мојсијева 32, 8). Дакле, златно теле извело га је из Мисира; златно теле поклонило онолика чудеса у Мисиру и у пустињи! Да ли имате памети ви који тако радите? Имамо, имамо, баш по памети говоримо, да нас није ослободио робовања и извео из Мисира неки други Бог него ово златно теле. Али питамо ми: како вас је могло покренути да изађете из Мисира то златно теле које не може себе да покрене ни за један педао без помоћи људске. Одговор бучи и хучи: Не питај како, не питај, само знај да нема другог осим овог златног телета и да нас није неки други Бог извео из Мисира него ово златно теле. Зато приносимо жртве златном телету и играјмо око њега у његову почаст!
Ви ћете рећи, браћо, та то је давно било, а ми сад жи вимо у европском веку. Имате право. Истина је то што кажете. Но знајте да се баш европски век после Христа поклопио у идолопоклонству са двадесетим веком пре Христа. Као онда Израиљ тако и у ово време Европа је прогласила мртве ствари за Богове. Одбацила је Бога у чије се име крстила и који ју је извео из сатанског Мисира глупости и неморала, одбацила га је потпуно, а направила себи идоле од камена и дрвета и хартије и земље и безброј других немуштих и мртвих твари земаљских. Све је то Европа назвала једним именом, сав тај свој немушти мртви пантеон именовала је она речју: Култура. Што је златно теле било за Израиљ у пустињи, то је Култура за нови Израиљ тј. за крштену Европу. Култура је проглашена од залуђених и сумасшедших Европејаца за мајку свих богова наших. Култура изнад свега. Може неко одбацити живога Бога, неће му се замерити, али Културу не сме одбацити, замериће му се. Може неко грдити Христа до миле воље, неће се сматрати несавременим и неуким, али ако Културу буде ружио сматраће се несавршеним, неуким и неурачунљивим. А Култура није друго до материја, пра шина, блато, пепео.
Али браћо моја, ако можете узвисити свој дух само за један метар изнад свог тела, видећете пламен гнева Божје га како непоштедно сажиже људе и народе на кривим путевима, како гута све идолопоклонике, било оне јеврејске који се клањаху златном телету било ове европске који се клањају немуштој Култури. Огањ и пламен, бура и вихор, мрак и бич, рат и болести, глад и црви десетоструким бичем шиба увређени Створитељ недотупавна и безобразна створења. Ово вам је рефлектор на прошле европске и светске ратове. Ово вам је објашњење; ово очигледно тумачење.
Српска господа служила су као црквењаци при ђаволској служби Европе; додавали су кадионицу, којом је Европа (текст нечитак).
Какво онда чудо што је Европа пала и Србија пропала? Ако пођете истим кривим путем, доживећете исто.
Ако ли се вратите на пут праведнога Бога, Створитеља и Спаситеља свога, бићете Његов народ и живећете у миру и срећи. Амин.

Comments are closed.