КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LXVII
Црква хришћанска, браћо моја, није никакво философско друштво у коме се људи надмећу својом памећу решавајући питање има ли Бога или нема. Црква хришћанска је породица Божја која чува стара и додаје нова сведочанства не о томе да ли Бог постоји – то се само по себи разуме него о томе да се Бог јавио свету у телу и у лицу Господа Исуса Христа. Та породица је тако порасла у току 2000 година да својим бројем надмаша највећа царства на земљи. Црква није философија, црква је сведочанство; живо сведочанство живих људи. Многи милиони сведока живели су пре нас; они су и сад живи у другом свету. Многи милиони живе сада са нама. И они he после смрти живети у другом свету. А многи милиони живеће после нас. И они he се наћи у духовном свету заједно с нама и свима осталим сведоцима Христовим од почетка до свршетка времена. Ако се Бог није јавио и дао своје лично сведочанство о себи, онда људима ништа не остаје него да очајни чекају док се Бог не јави. Јер док се Бог не јави на несумњив начин и не да лично сведочанство о себи, све што људи буду мислили и говорили и писали о Богу то ће бити слутње и нагађања, гатке и претпоставке. Само кроз Бога може се познати Бог, и само кроз сродство с Богом може се појмити сродство људи.
Али ако се Бог јавио, браћо моја, не може се рећи: то је ништа; нити се може рећи: то је нешто; него се мора рећи: то је све. Јер, не би се Бог јавио људима да буде мањи од великих људи, нити би се Он јавио да буде као један од њих; нити би се Он могао ставити у ред многих других путника нити у списак осталих многих гостију на земљи. Ако се Бог јавио онда је Он све, а све друго је ништа. Све друго је ништа што није Он признао за нешто.
Наша црква сведочи да се Бог јавио. Црква зна кад се Бог јавио, и зна какав се јавио; зна шта је он рекао, шта је учинио, шта је открио, шта је обећао. Зна ко га је ро дио и место где се родио. Зна имена и занимања и карактер Његових првих сведока апостола и јеванђелиста и мученика. Зна за велика чудеса која је Он створио и чудеса која су се на Њему збила. Зна за његову љубав мудрост и силу. Зна за Његову смрт и Његово васкрсење. Зна како је расла Његова божанска породица из века у век кроз двадесет векова. Зна за чудеса која су се у име Његово догађала из године у годину кроз 2000 година. Зна по имену многе слабиће који су помоћу Њега постали јунаци. Зна за многе грешнике који су Духом Његовим проштени и очишћени па су постали праведници. Зна за многе злотворе које је Његово име обратило у добротворе. Зна за многе развратнице које су кроз Њега постале светице и мученице. Зна за многа мрачна племена и народе који су се клањали идолима док вест о Њему није дошла до њих и просветила их светлошћу разума. Зна и то како су Његови апостоли јеванђелском зубљом осветлили пагане и крволочна племена на европском континенту. Али – авај браћо моја, црква зна како се европско човечанство у последње време поколебало у вери у Христа као у Бога јављенога, и стало у ред оних који су га у Јерусалиму осудили и убили. Онај исти страх јудејски који је во времја оно многе одвраћао од Христа а друге опет чинио потајним ученицима Његовим, исти онај страх уселио се и у такозвану књижну интелектуалну и политичку Европу нашег времена. Обузети тим страхом неки се јавно одричу Христа и хвале Барабу, други окрећу леђа цркви и удаљују се ћутке али празне душе; трећи остају Христови следбеници али само потајно, да их не би модерни гонитељи Христа искључили из својих ложа, као Јевреји из својих синагога.
Мало по мало па је семе неверовања да се Бог јавио порасло и донело своје горке плодове. Христос је негда прекорео своје ученике што нису поверовали Марији Магдалини и још двојици ученика да су га видели васкрсла из гроба и да су говорили са Њим живим. Прекори их за њихово невјерје и тврдост срца што не вјероваше онима који су га видјели да је васкрсао (Мк. 16, 14). И сви ученици повероваше. Колико и колико пута је живи Христос на разне начине и преко најбољих људи прекорео крштене Европејце за њихово неверовање и тврдост срца, али узалуд. Зато је Европа ударена троструким бичем: не знањем, бригом и очајањем. Али о томе се мора засебно говорити.
Што се Европа поколебала у вери у Бога јављенога, за то има и узрока и објашњења, премда нема извињења. Али нити има узрока ни објашњења српској поколебаности у вери у Бога јављенога. Јер српски народ нагомилао је кроз векове свога живота, одвојен од Европе, нагомилао је безбројна сведочанства о Богу јављеноме. Христос га је калио у огњу мука стотине година да би у ово вре ме, баш у ово време стао у Европу светао као сунце, пун као море, снажан као апостоли да буде од помоћи раслабљеној Европи. Но ми смо за кратко време поново зарђа ли тако да нас је Господ морао поново бацити у огањ да нас прекали. Богу нашему слава. Амин.

Comments are closed.