КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LXIX
Жалио се Господ на свој негда избрани народ јеврејски говорећи: Бијем их али их не боли. Ударио је Господ грешну Европу са два тешка рата за нашега века, и не зна се да ли ју је заболело. У оба случаја ударио је Господ Србију страшније него и једну другу земљу. Да ли је то Србе заболело? По чему би се ценило да их је заболело? Прво по томе што би разумели да их је ударио Господ због њихових греха и друго што би се исправило, то јест, што би се променили, очистили и обновили, те не би више били отпадници и самовољници који заслужују сваки дан батине. Шта значи за Србе исправити се? Исправља се онај ко се искривио. Исправља се у висину према Богу и према себи, према своме Творцу и према своме природноме расту. Запад је сав искривљен; сав згрчен као она жена која је осамнаест година ходила састављене главе са коленима. Срби су најпре погледали на Европу, на болесницу са ужасом и са сажаљењем. Но доцније су се привикавали на њу и на њено самохвалисање, па се и они згрбили и згрчили, и нашли у томе лепоту говорећи то је модно и то је модерно; не треба ни ми да будемо простаци него да идемо за временом, за модом, за Европом. Треба да се згрчимо и згрбимо. У томе је лепота коју не могу да виде простаци. До таквог израза дошла је изнакаженост оног херојског Српства које се прославило баш тиме што је усправно стајало и није се дало згрбити од Азије ни за пуних 500 година. А кад је ослобођено од Азије оно се згрбило за педесет година под утицајем Европе тако страшно, да нити деца више познају своје ђедове, ни ђедови своје унуке. Све је то гледало и видело свевидеће око Господње. Зато нас je рука Господња удара ла тешко, да би се повратили од својих злих путева и да би се држали Њега као и преци наши. Али ми се нисмо повратили. Толико смо се искривили за последњих 70 – 80 година, да би се пре преломили него исправили.
Но нису сви Срби згрбили се и искривили се. Има их још много који су остали усправно. И они се у чуду пита ју: шта је Европа? И шта је нас толико привукло Европи? И чиме је Запад постао за нас привлачнији него Исток?
Шта је дакле Европа? To je други Јерихон. Првенац Европе јесте папа a мезимац Европе јесте безбожник. Ре чено је за стари Јерихон, кад је проклињан да ће на првенцу своме засновати нови Јерихон а на мезимцу своме поставити му капију (Исус Навин, 6, 26).
Шта је Европа? Јерес. To je jepec. Најпре папска архијерес потом лутеранска јерес, па калвинска, па суботашка и тако скоро без краја. Конац свих тих јереси завршава се атеизмом, тј. безбожницима европским, каквих није било ни по броју нити по јарости никад и нигде у историји човечанства. Дакле: првенац архијеретик а мезимац архибезбожник. Како може такав град опстати? Како може служити за углед тај нови Јерихон? Никоме осим глупаци ма. Али откуд да се мећу глупацима нађу и Срби? To je питање на које се тешко да одговорити, и загонетка која се тешко да одгонетнути. Три су приближна одговора, три приближне одгонетке. Први што су српски синови отишли по учевину на Запад, па научивши да пију из вештачких чатрња омрзли су бистре изворе своје отаџбине. Други што су школовани синови српских сељака стали манисати српским девојкама па се иженили туђинкама. Треће што су школовани синови српски отпали од својих отаца, пре зрели своје оце због њихове побожности и поштења, и ударили су пространим путем. To троје. Та три отрова за тровали су били сав наш живот лични, породични, друштвени и државни. Па као што домаћин удара по дрвећу тако оштро да и лишће пада и гране се ломе само да би стресао гусенице са дрвећа, тако и домаћин света, Господ наш премудри, удара по Србима да би их очистио од прождрљивих страних гусеница. Зашто се онда љутимо? И на кога би се с правом љутили ако не на себе?
Европа је јерес. А свака јерес хришћанска је гора од незнабоштва. Јер се искуством доказало, да је лакше не знабошце придобити за Христа него ли кривоверце хришћане, јеретике, повратити православљу. Докле год ми бу демо себе називали православним, не можемо стављати се би јеретике за углед ни у ком погледу. Задатак је право славних хришћана не да клецају за јеретицима него да ове поврате на свој, на прави пут.
У наше време распада се и прелази у смртну трулеж све што је јеретичко, али све па чак и оне вредности које јеретици сматрају својим поносом и диком.
Нека устану православни народи и буду трубачи јерети цима да се поврате ка истини и поштењу. To je задатак времена. Ако то учинимо благословиће нас Христос Бог, коме нека је слава и хвала сада и навек. Амин.

Comments are closed.