НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LX
Јесте ли чули, браћо повест о залуталом?
Залутало дете у шуми. Плаче и тражи. Шта тражи пре свега залутало дете?
Христос би рекао: Пре свега тражиће свога родитеља.
Европа би рекла: Не, него би најпре тражило хлеба.
Христос би рекао: Дете зна да кад нађе родитеље, наћи ће и хлеба и све остало што му треба. Зато оно најпре тражи родитеља.
Европа би рекла: Није тако Христе. Ми то боље знамо. Ти ниси знао за телескоп и микроскоп и магнетску иглу и електрику и биоскоп. Дакле, залутало дете би нај пре тражило хлеба и обућу и одећу и преноћиште, а о родитељу не би имало кад ни да мисли.
Христос би рекао: Кад знаш боље од мене, одметницо моја, а ти се управљај према твоме знању. А ја ти кажем, бићеш и гладна и боса и гола и болесна и сумасшедша, поред све шарене гомиле твога несноснога знања. О,, браћо моја, како је Христос имао право! Ко то није могао раније веровати, морао је тачно сазнати из последњих лудачких подвига и самртничких трзаја европског човечанства.
Да је којом срећом то човечанство најпре тражило сво га небеснога Оца и да је искало пре свега Царства небеснога, све би му се остало дало, и оно би било срећно и својом срећом озаравало би сав нехришћански свет, и певало би славу Божју, тако сложно и громогласно, да би сви народи на земљи одбацили своје идоле и пожурили да се крсте и постану чланови божанскога хора европскога. А овако, како се упутило за својим погрешним мислима и за својом злом вољом, мимо Христа и напротив Христа, оно изгибе мучећи се за хлеб, а увек је гладно; полуде отимајући туђе и никад нема довољно; осрамоти се препирући се о томе шта је срећа, а све бива даље од среће; ослепи читајући књиге, да би дошло до већег знања, но товарећи свој мозак све већим теретом знања, оно је постајало све глупље и мрачније и бедније. Јер је навикло да тражи хлеб и срећу и знање мимо родитеља свога небе снога и напротив путу и методу што је Христос указао. Отуда је јасно да су и ратови европски произашли од рата Европе против Христа; сва глад и јад њен од непримања хране Христом предложене; сва несрећа и сва срамота и све безумље европско од размаженог одречења од Христа и лутања за крушцем соли својих једногрбих и двогрбих философа. И то не од јуче него из давна. Од када? Откад јој је папа учинио Христа мрским а Лутер протумачио Христа погрешно.
Ми се не злурадујемо. Ми желимо од свег срца европском човечанству чисту истину и прави пут. И једно и друго јесте Христос, но Христос не по папским и не по лутеранским. Не тај Христос, него Христос светих прађедова европских, тј. онај Христос како су га прађедови садашње Европе хиљаду година знали и поштовали заједно са нашим православним прађедовима. Читаву и пуну хиљаду година, докле повампирена неман понтификалног Рима Јупитеровог није зажмурила пред истином, погазила стид и почела страхом да влада.
Али Европи смета једно: презрење својих праотаца и прађедова. Заповедио је Бог: поштуј оца свога и матер своју да ти добро буде. Европа је имала много бунтова и револуција. Све стреле тих бунтова и револуција биле су управљене на њене родитеље и прародитеље. А Бог се свети ужасно онима који не поштују своје родитеље. Јер који се одвајају од свога телесног родитеља одвајају се и од Бога. Све не ваља, како су живели наши очеви јуче, мислили су отпадници европски, а све је добро како ћемо ми живети сутра. Од свога Јуче Европејци су се неколико столећа сваки дан отресли као од куге, обећавајући сваки дан своје срећно Сутра. И живот је њихов протицао у је дном магловитом Данас, између презрења онога што је прошло и очекивања онога што још није дошло. Историја људска не зна за једну другу расу или један други народ који се вековима хватао за нестварност и живео нереалностима као последњих неколико покољење беле Европе. А баш, та су поколења највише говорила о стварности; викала против „бајки из прошлости“, градила такозване „идеалисте“. У самој ствари нико на овоме свету није био удаљенији од реалности живота него Европа. Јер реалност представља онај који је рекао у лице небу и земљи: Ја сам пут и истина и живот. И јер једино Европа, раскалашна одметница, није ишла у двор Оцу небесном да тражи што јој треба, јавно и отворено, него је обилазећи Њега, домаћина свога, пошла да се шуња по његовом има њу и да краде, да се после њени највећи крадљивци славе као највећи генији света.
Зашто је српски народ тако горко настрадао? Зато што се одвојио од својих богоносних отаца и витезова и пошао за безбожницима и јеретицима европским. Кад то знамо пазимо којим путем треба да идемо у будуће. Амин.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *