КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LXX
Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умрети него живети! Тако је два пута вапио Богу про рок Јона. Први пут када га је Бог послао великом граду Нинивији да виче да ће пропасти због грехова својих. Чувши то Нинивљани, покајаше се и поправише се, те Бог промени суд свој и сачува град Ниниву због покајања. Јер се покајаше горко од цара до просјака, и ударише пост на себе и на стоку своју, да ништа нико не једе него да се каје док се Богу не ражали и не опрости им грехе њихове. И виде Бог, и промени суд свој, и не уништи Ниниву.
А Јони то не беше драго, па викну Богу: Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умријети него живјети.
Потом се догоди да Јона изађе у поље, а Бог учини те израсте велика тиква изнад Јоне, који се одмараше, те чињаше хлад, над лицем Јониним. И Јони то беше веома угодно. Али одмах други дан заповеди Господ те црв уђе у тикву и подгризе је, па тиква се брзо спаруши и усахну. И неста угоднога хлада над главом Јонином. Те завика опет Јона: Господе, узми душу моју, од мене, јер ми је боље умријети него живети. Јер беше Јони жао тикве која се сасуши и пропаде.
А Господ који зна и мисли наше најтананије у срцу нашем, чу и вику Јонину и разумеде, па му онда рече: Теби је жао тикве а мени да не буде жао Нинивије града од сто и двадесет хиљада и више душа?
О, браћо моја, како је ово велика наука за све нас у овом колену људском! Пример Јонин пример је неправичности људске, као што је пример Томин, пример неверовања. Ha сведоцима и живим примерима учи Бог људски род.
Шта ти то говориш Јона, вели Господ. Зар теби жалије једне бесловесне тикве, која је јуче узрасла а данас усахнула, а није ти жао стотину хиљада живих људи, који ни су тикве него људи као и ти?
Шта ти говориш, Европо, рекао би данас човекољубиви Господ, зар теби да буде жалије пропаст људских рукотворина, слика, китова, хаљина, разних справа, машинерије, па и кућа и дворова и градова од креча и камена, а није ти жао живих људи твоје браће а моје деце! Ко ти разврати и помрачи ум, да цениш оно што је јевтино више него оно што је скупо? Ко те превари ако не она змија што превари Еву и Адама, ко те превари да цениш више дела људска него дела Божија? И оно што је мртво него оно што је живо? И оно што је намењено блиској пропасти више него ли оно што је намењено вечности?
Ви сте свакако чули за једну стару земљу која се назива Европа. Они од вас који раније нису чули за њу, осети ли су је на својим леђима као самар окован шиљатим ексерима изнутра слично јежу споља. Тај јарам носили сте ви и родитељи ваши и деца ваша у два маха по три годи не. Многи од ваших најближих и најмилијих помрли су од рана а ви сви, који сте збацили онај јарам, изашли сте тешко рањени и окрвављени.
Зашто су људи чинили тако с људима? Као пробуђени од тешкога сна ви се сад питате: Зашто су нас тако мучили кињили и убијали? Зашто и зашто? Питајте пророка Јону и он ће вам јасно одговорити: Зато што су ценили тикву више него хиљаде и хиљаде људи. Зато што су им људи били јевтинији од траве. А свима нама је позната њихова философија о простору и заузећу. Да се протегнемо, да заузмемо. Шта да заузмемо? Баште, винограде, њиве, ливаде, шуме, реке, планине… Али, викнућете ви Срби заједно с Богом у ужасу: како ћете то учинити кад тамо живе хиљаде и хиљаде људских бића, браће ваше, која признају једног и истог Творца и Оца, свога и вашега? Како?
Лако ћемо, одговарају они. Сасвим лако. Људе ћемо огњем спалити а њихове шуме и винограде и њиве присвојити. Људе ћемо покосити а њихов купус оставити да рас те за нас. Људе ћемо похватати, па са њих свући одело за нас а њих голе потопити у воду. Људе ћемо уништити као гусенице а њихово добро и злато заграбити за нас. Људе ћемо потровати отровним гасовима, а њихово жито и вино и јелеј задржати за нас. Људе ћемо најурити у пустињу нека помру од глади, а ми ћемо сести за њихову трпезу и јести и пити и веселити се.
Ај, браћо моја, нису ово празне речи нити претеране претње. Све се ово догодило на наше очи и с нама као и с многим другим. Шта се догодило? Догодило се оно што пише Свето писмо Божје. Спалили су Ниниву многољудни град Божји, а сачували тикву јер им је тиква била потре бна а људи непотребни. Да ли се Бог с тим сагласио? Господе Боже, јеси ли Ти створио тикве ради људи или људе ради тикви? Христос одговара тикве су ради људи и ислам одговара: тикве су ради људи. Незнабожачки народи вичу: тикве су ради људи. Сва звездана васиона на свој начин јавља: не само тикве него и звезде су ради људи. Али људождерска Европа, држи да она зна боље од свију и говори то није истина, него су људи ради тикве, јер тиква је скупоценија од људи. Због тога ми морамо ратовати тј. убијати милионе људи да би могли имати милионе тикава.
Чујеш ли ово Србине? Ти сељаче знам да чујеш, не знам да ли чују твоја господа, твоји учењаци и твоји политичари које ти добро храниш и појиш? Знам да они не чују. Да су имали уши да чују и очи за Бога, не би о твоме трошку трубили у уши твојим синовима и кћерима: ти ква je скупља од човека; то је искуство политичке економије. А ти, Србине ако желиш добра себи и деци својој затисни уши када људождери говоре о политичкој економији а отвори их добро кад чујеш да се говори о Јеванђељу Христа Бога твога. Амин.

Comments are closed.