НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LVII
Кад би сви хришћани читали Стари и Нови завет Божји, више би се Бога бојали и чешће би у цркву ходили да чују реч Божју. Лакше би тада било и свештеницима да проповедају народу и да тумаче вољу Божју и закон Божји. И мене често мучи помисао да ме понеко од слушалаца неће разумети, јер никад није читао Свето писмо, нити има у кући, нити уме да каже шта је Стари завет a шта је Нови завет. Та мучећа помисао нагонила ме је да вам више пута говорим: узимајте Свето писмо. Као што држите икону у кући, тако држите Свето писмо. Икона је светиња у бојама, а Свето писмо светиња у речи. Свето писмо читајте, у икону гледајте. Свето писмо вас учи како треба да живите, а икона вам показује лик некога свеца који је живео по Светом писму. Као што се без сваке друге хране може, а без хлеба не може; тако се без сваке друге речи може, а без речи Божје не може. Поштен хлеб и света реч. Господ Исус говори о хлебу и о речи, па каже не живи човек само о хлебу него и о свакој речи што излази из уста Божјих.
У Старом завету све је пророчанство, у Новом све испуњење пророчанства. У Новом све је стварно и коначно. Такви су на пример и прописи о очишћењу. У књига ма Мојсијевим исписани су многи прописи о телесном очишћењу. И Јевреји су држали те прописе строго и буквално, не знајући њихов стварни односно духовни смисао. У Новом завету откривен је тај стварни односно духовни смисао телесног очишћења. У Старом завету говори се о мијењу лица и руку и ногу, о купању тела о прању одела и жбанова и судова и клупа и много другог. У Новом за вету говори се о чистом срцу, чистом уму, чистој савести, чистим помислима и речима, чистој истини и правди, па онда о чистоме путу, чистим жељама, па о чистој љубави, чистој мудрости и благочестивости и још много томе слично.
Гневио се Спаситељ наш праведним гневом на затуцане фарисеје онога времена што најстрожије држаху све прописе о телесном очишћењу док су им душе биле прљаве и пуне грабежи и неправде. Фарисеју слијепи, говорио је Господ, очисти најпре изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте. Гле споља као окречени гробови, на изглед лијепи, а унутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће… И ви споља се показујете људима праведним а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња (Мат. 23, 25).
Тако је било код старих Јевреја, тако је данас код појеврејених Европејаца. У чему је суштина европске култу ре? У телесном очишћењу. Отуда толика употреба воде, водовода, канала, купатила. Култура је спољашња чистоћа. Уколико је год занемаривана унутрашња чистоћа срца, ума, мисли, савести, речи, утолико је већма истицана спољашња телесна чистоћа. То значи уколико се презирала суштина бића човекова утолико се више полагало на символе или слике те суштине, уколико је падала цена унутарњој вредности, утолико се дизала цена спољашњој вредности. Уколико мање злата, утолико се више гомилају хрпе банкнота без златне подлоге.
Ћесари и великаши старог паганског Рима надметали су се у подизању купатила. Њихова модерна купатила била су скупоценија од њихових храмова. У мраку духовном и моралној покварености они су ревновали само за чистоћу телесну, спољашњу, тј. за символ или слику праве чисто ће, која је унутра у човеку. Модерна Европа у свом духовном и моралном назадовању (које она назива напредовањем) пала је не само у фарисејску средину јеврејског на рода него и у безбожну крволочну средину паганскога Ри ма. Ко је близу Кајафе, близу је и Пилата!
Српски народ је од памтивека ценио и телесну у духовну чистоћу. Бити чист телесно и душом то је било пра вило за мушко и за женско, за старо и за младо. Пуно је мудрих народних изрека о чистоћи телесној и душевној. Умити се и Богу молити – то је јутарњи – почетак само код Срба. Погледати неког у обућу, па га пустити у кућу. Знао је Србин од увек да је важнија чистоћа унутарња. Знао је он да се упрашњено тело може лако опрати водом, али да се грехом упрљана душа може очистити само сузама и молитвама.
Култура воде лакша је од културе суза и молитава. За што нас је Бог пуштао толико пута под тешку шибу? Ради нашега добра. Да би остали Божји и своји. Да не би постали површни и празни. Да не би били споља лепи као окречени гробови а унутра пуни грабежи и неправде и похотљивости и дрскости и сујетљивости и себичности. Јер шта вреди сваки дан прати кожу сапуном а унутра у себи носити цело ђубриште од гада и смрада? Зато вам на по четку рекох: Свето писмо читајте а у икону гледајте, да би разумели шта је важно, шта ли важније а шта најважније пред Господом Богом. Амин.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *