НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LXXX
Свему има краја осим милости Божијој. То се открило у историји самовољног народа Израиљског. И дубина морска даде се измерити али бол Божији за људима не може се измерити. То се показало у крвавом зноју, који је ка пао са чела Христова у врту Гетсиманском.
Бог чека, и чека. Шта Бог чека? Не чека Бог једнога човека који би показао пут народима и дао им спасоносне законе владања. То Бог не чека. Јер то је већ било. Јавио се једном Месија, показао је пут и дао је закон. Другог не могу очекивати народи. Бог не чека дакле ни другог Месију, нити неког генијалног државника или војсковођу или мудраца. Све је то било, и све је то непотребно за будућност човеченста, за срећу рода човечијега.
Бог чека у наше време један народ. Не једног човека него један цео народ који би свим срцем предао се Госпо ду и послужио Њему јединоме. Не чека Бог једног човека високог као Хималаји, да „поведе“ и „спасе“ човечанство. То нехришћани и будале чекају. Бог чека један народ који би се понизио пред њим као мравињак пред човеком, да би тај народ послужио свима другим народима службом љубави; светлошћу истине и примером чистоте.
У наше време све је у збиру, у скупу, у друштву. На роди се угледају на народе европске. Европа је изневерила Бога па је изневерила и све народе. Гнушање свих народа на земљи од Европе не да се изнети ни описати. Ни нај безумнији неће за њом драговољно поћи.
Да ли је српски народ вољан задовољити Божје чека ње? Свети пророк Исаија записао је своје виђење Бога небеснога на пријестолу високу и уздигнуту, од кога чу глас: кога ћу послати? и ко ће нам поћи? Тада се сам Исаија јави и рече: Ево мене, пошљи мене (Ис. 6, 8).
Богу данас треба не један човек него један народ. И Бог опет ставља оно исто питање: Кога ћу послати? И ко he нам поћи?
Имаш ли смелости ти српски народе, да се одазовеш и попут великог Исаије рекнеш: Ево мене, пошљи мене Господе?
Ти би могао то да учиниш, једини ти између свих народа, само ако би хтео, твоји крстати барјаци упућују те на то. Твоје крстоносне војводе упућују те на то. Твоја гол готска прошлост упућује те на то. Све дубине твога стра дања и све висине твојих визија гоне те на ту мисију. Сви твоји свеци и хероји, необични и изузетни од свих других, благосиљају те на тај пут. Твоја бојна поља и твоје мили оне жртава у младићима и деци дају ти надахнуће за тај задатак. Смеш ли се дакле осмелити ти, најсмелији од свих народа, да се јавиш и рекнеш Господу: Ево мене пошљи мене?
Благо теби ако се охрабриш то рећи и тога се прихватити. To би таман било у духу твоје целе прошлости која је сва у знаку Христа и слободе. A то народима земаљским и треба као хлеб, вода и ваздух.Тежак је то посао рећи ћеш? Но зар има неки народ мећу народима Јафетовским који је више од тебе опробан у тешкоћама?
Та мисија је за велики народ а не за малени, рећи ћеш? He говори тако. Јер су баш велики народи и покварили све, замрсили све, отпали од Христа и оскорбили све остале народе на свету. He могу они као раслабљени по служити примером здравља никоме. Нама је више него икоме потребан пример здравља и дух правог живота и светлост вечне истине. Јер су пука слутња, без здравља, без правог живота, без светлости, без истине, без визије неба и без љубави. A y свему осталоме и богати. Но све њихово богатство је (нечитак текст).
Али и ми смо нагрижени од исте болести; како ћемо, дакле, показати пример здравља и духовне једрине? На то вам се може лако одговорити: заиста нагрижени сте и ви Срби; али оно што је код њих болест плућа и срца и мозга, то је код вас болест коже. Вратите се својим духовним бањама и бићете излечени. Једна ти је бања и најсветија Хиландар, друга Студеница, па Жича, па Сопоћани и Грачаница, па Дечани и свети Наум и тако редом, десетина за десетином и стотине за стотином. А прости хришћански народ, сељачки и раднички, жива ти је духовна бања, од које тешко се може наћи боља. Па твоја Светосавска народна црква. Окупај се три пут, па ћеш бити здрав: прво у својој херојској и мученичкој историји, од које ти стоје још усправно као сведочанство задужбине твојих великих ђедова и прађедова; друго у своме простом али храброме и побожном народу, и треће у твојој чудесној народној Цркви. И бићеш сасвим здрав. Тада можеш са страхом и трепетом поклонити се свевишњем Господу Бо гу и са рабским смирењем рећи: Ево мене, Господе, пошаљи мене! Нека би те подржали у мудрости, сили и слози Пресвета Богородица и твоје Крсне славе. Амин.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *