КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
XVIII
Бог се јави!
Ваистину се јави!
То је српски поздрав и отпоздрав о Богојављењу. Тиме Срби потврђују своје уверење да се Бог заиста јавио у овоме свету. Тако се Срби показују као једномишљеници апостола Павла који говори: Бог се јави у тјелу, правда се у духу, показа се анђелима, проповједа се незнабошцима, вјерова се на свијету, узнесе се у слави (I Тим. 3, 16).
Ако се Бог јавио , браћо, Он није могао доћи и отићи не променивши свет на боље. Заиста било би недостојно за Бога и очајно за људе, да је Бог посетио ову долину плача празних руку, без икаквих дарова.
Али није тако. Цар над царевима и богаташ над богаташима, дошао је с препуним рукама дарова. Зато је управо и дошао – да донесе дарове: да буде храна гладним, здравље болним, утеха тужним, светлост слепим, пут и путовођ збуњеним, пастир залуталим, мудрост неуким, отац сиротим; речју свима све. Отворио нам небо, показао вечног Оца и вечну отаџбину, указао тај траг и осветлио тросунчаном светлошћу, обележио га својим трагом, дао нам анђеле за сапутнике, спасао нас снагом, загрејао љубављу, даровао нам проштење грехова, освештење душе и тела; и благословио нас. Најзад, обећао је с нама бити до скончанија времена, а на крају опет доћи, да прими оне који су му остали верни у небесне обитељи своје, те да онамо вечно с њим буду.
Да није са овако богатим даровима дошао, зар не би заборавни род људски заборавио Његову посету? И зар би Срби после 2000 година још увек понављали онај слатки поздрав: Бог се јави и Ваистину се јави?
Но где је среће ту је и несреће. Превелика срећа за људе – јављање Бога у телу. Превелика несрећа – отпад од Бога и враћање у службу сатани. Ова несрећа потекла је од западних неправославних народа, и то из два узрока. Први узрок је мржња према јеретичком свештенству, а друга мржња према Јеврејима. Обе ове мржње узрасле су у срцима западног човечанства из истог семена. А то семе јесте покушај како хришћанског клира тако и Јевреја да потпуно загосподаре животом народним и државним у свим правцима. Мржња према таквом клиру пре творила се у мржњу према цркви, а мржња према Јевреји ма укључила је и Господа Христа као тобожњег Јеврејина. Уствари Христос је био Јеврејин само по мајци и по народу коме се прво јавио. Али баш од тога народа Он је прво и одбачен и страшном смрћу уморен. Шта дакле? Ако је неко против Јевреја, како може бити и против Христа, против кога Јевреји ратују 2000 година? Но где се сатански нокти забоду, ту се не пита за логику.
Поведени мржњом против клира и Јевреја западни на роди су постепено одбацивали Христа, док га у последње време нису искључили из свих грана и установа народних и државних, ограничили му бављење једино у храмовима. Њему који је после свог славног васкрсења из гроба ре као: даде ми се свака власт на небесима и на земљи, Ње му су заслепљени људи одузели сваку власт – не, него и сваки утицај – на земљи, у школи, у друштву, у политици и уметности, у међуљудским и међународним односима, у науци, у књижевности и у свему осталоме.
Но са Богом се није играти. Кад год се људи као гости за Божјом трпезом сувише обезобразе, мора доћи казна као опомена од стране Домаћина. Две страшне опомене Божје садашњем поколењу то су два последња Светска рата у размаку од двадесет година. Нека хришћански народу клекну пред увређеним Христом и поврате му ону власт, част, славу и пошту која једино Њему припада. Тако чините и ви, браћо православна, ако хоћете да се сачувате од трећег Светског рата страшнијег од оба прошла. Од Христа вам здравље и спасење, а Христу од вас песма, слава и похвала на век века. Амин.

Comments are closed.