КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LXVIII
Незнање, брига и очајање то је као неки троструки бич над главом сваког оног који заборави и одрекне Бога, створитеља свога. Јер што год више сабере мањих знања, осећа да мање зна и што год више нагомила богатства, све се сиромашнији осећа. И што год више тражи срећу, све дубље тоне у мрак очајања.
Знате ли ко су највеће незналице? To су људи који не познају Бога ни силу Божју. To je посведочио сам Господ Исус кад је рекао садукејима, својим кушачима: варате се јер не знате ни Светога писма ни силе Божије! A садукеји су били јеврејске свезналице без вере у Бога и у васкрсење. Све су знали само нису знали Бога ни силе Божије. А познање Бога јесте као со која осољава свако друго знање и даје му укус и чува га од злоупотребе. Садукеји нашега времена то су јудаизирани европејци, негда крштени у име Господа Исуса Христа а потом презрели своје крштење и постидели се имена Исусова. Зато су им сва знања гора од сељачког незнања, јер су безукусна и на зло употребљена. Узалуд се они хвале својим светским знањем, и узалуд су узели ситна знања чудна као мерило вредности и величине човека. Али што је високо код људи мрзост је пред Богом, рекао је сам Господ Бог.
Друго зло које притискује људе нашег времена то су бриге. Бриге и бриге и само бриге. Погледајте на људима и брзо ћете бити на чистом од куда долазе тако многе бриге. Људи са вером јесу људи са мало брига; људи пак без вере јесу људи са великом бригом. Јер људи који осећају присуство Божје у свом животу, надају се у Бога, моле се Богу и преносе све тегобе и бриге своје на Њега Свемоћнога. Полажем на Бога бриге моје, и Он ће ме прехранити, каже псалмист. А Господ спаситељ наш нарочито је хтео да своје следбенике ослободи излишних брига. Зато их је и учио: He брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тјело своје у што ћете сс одјенути… Погледајте на птице небесне! Ко њих храни ако не Отац ваш небесни? Или погледајте на кринове пољске, одевене у прекрасну белину. Ко њих тако царски одева ако не Отац ваш небесни? Зна Отац ваш да вама треба хране и пића и одеће. И Он ће вам то дати узгредно, уз оно главно и најглавније. А ви гледајте па иштите од Њега то Главно и најглавније – царство Божије.
Погледајте, браћо моја, и видите: једини људи који за иста имају радост живота то су они који су примили ову заповест Христову и по њој живе. Међутим, бриге изедоше оне људе који се муче да без Божије помоћи сврше све послове, осигурају сва средства, стигну на све путеве, испуне све своје планове и задовоље све своје жеље. Они зидају а нека невидљива рука руши. Они сабирају а неки невидљиви ветар расипа. Они трче а неки чудотворац све више продужује пут и удаљава њихову мету и њихов циљ. Због тога се изедоше безверци; остареше пре времена; ослабише, изнемогаше, изгубише нерве, отупише срца, изнурише ум, раслабише вољу. Питате ли ме: што сте такви? Добићете одговор, сасвим модеран одговор: бриге, бриге ме упропастише. Како и не би, кад је бедни човек натоварио на себе бриге Божије. А Божије се бриге не могу избринути без Божје силе нити Божји послови свршити без Божје мудрости. Нису џиновске бриге за ке пеца, ни Божје за човека.
Треће зло које притискује људе нашег времена то је очајање. Човечанство без радости, то је данашње бело човечанство, које је одбацило пријатељство Христово те пронашло друге пријатеље. Очајање код најученијих и нај богатијих. Очајање код жена, очајање чак и код деце. A печат очајања јесте самоубиство. Одкуд толико очајање у нашем веку и толики очајници? Од празнине ума и од пустоте срца. Ум не мисли о Богу а срце не љуби Бога. Отуда. Сав свет не може испунити ум човечији; то може само Бог. Без Бога ум је увек празан. И све знање које се у њ убацује, пада у неку бездну као камење кад се баца у звекар. Љубав целог света не може напунити срце човеково. Јер срце осећа да се светска љубав мења, час је у плими, час у осеки и час сасвим пресушује. Браћо моја, и ум и срце наше намењени су Богу и само им Бог може пуноћом својом задовољити: пуноћом своје радосне мудрости и пуноћом верне љубави.
Без Бога је – све незнање и незнање.
Без Бога је – све брига и брига.
Без Бога је – све очајање и очајање.
Рече Господ ученицима својим: Ко је најмањи међу вама, онај је велики (Лк. 9, 48). Најмањи у светском знању, најмањи је и у гордости; најмањи у излишним бри гама, велик је у радости живота; најмањи у очајању, велик је у сваком богоугодном делу. Заиста је такав велики пред Богом. Такав је био српски народ пре три или четири ко лена. Српски народ имао је тада највеће знање, управо знање над знањима. Co свију знања, а то је знање о Христу, јављеноме Спаситељу. Због тога он није патио од не знања од кога пати индустријска извештачена Европа. Ни је патио ни од многих брига, јер је имао поуздање у живога Господа Бога и Свеце Божије. Није патио од очајања јер је знао да се вози Божијим колима и да путује по Божијој вољи из једног Божјег света у други Божији свет. Много смо посрнули. Много смо изгубили од тежине наших предака. Но има у нама још огромне снаге, да се дигнемо по Божјем благослову. Устанимо, данас дигнимо се очистимо се и развеселимо се. Јер Бог нас гледа и води. Амин.

Comments are closed.