НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
LXXIV
Мир, мир, мир! Вичу старешине а народи њихови изгибоше ратујући. Јер говоре о миру без Бога.
Хлеб, хлеб, хлеб! Вичу доктори европске привреде, a народи њихови суше се од глади. Јер траже хлеб изван Бога.
Закони, закони, закони! Вичу доктори европског права и правде, а народи њихови гомилају безакоња као брда до облака, сваки дан и сваки час. Јер пишу законе своје а не Божје.
Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду. Говорио је Бог кроз Исаију пророка (Иса 10, 1). А кроз Јеремију пророка говорио је: Гле лаж учини лажљива писаљка књижевничка (Јер. 8, 8).
За стари Израиљ и за нову Европу речене су ове речи. Јер изневерише избрање своје и не бише светлост народи ма него тама.
Нова Европа разби законске таблице и Мојсијеве и Христове, погази морални закон Божји, па измисли лажне законе природне, и стави ове као тешки јарам људима на врат. Објави постојеће као непостојеће а непостојеће као постојеће. Једини постојећи закон, закон морални, што је од Бога, назват законом, одбаци као незакон, или као неку изношену хаљину; а оно што није Божје назва законом, времени поредак природних ствари и збивања, то прогласи законом јединим и неумитним. Као да је Бог могао дати закон немуштој природи а не словесном човеку! Али како наговори древна змија, која Еву слага, наговори кроз вечитог Јуду књижевнике европске те лаж написаше лажном писаљком својом.
Написаше лаж у виду песама, да обрате чедност у не чедност; крштену омладину европску у род пасји, похотљиви и блудни.
Написаше лаж у виду романа и прича, да заслепе очи Европејаца за Небо и духове неба и да им онда осладе кал, земљу и све што је у власти смрти и гроба и црва.
Па написаше лаж у виду историје, где слепе силе природне, машине у рукама Божјим, ставише изнад Бога, и помоћу њих објашњаваше судбину народа, племена човека и свега човечанства – помоћу Божјих машина а не помоћу Бога. И лажући славише један народ а понижаваше Други, дражише једно колено против другог, према датој им плати, те разјарише народ против народа и децу против отаца.
Па написаше лаж у виду философије, где се један наду вени човек подухваташе посла несразмено својој ограниче ној сили, да објасни како је свет створен и како се свет држи у границама својим и шта је човек, какав му је пут и где му је крај. Све сисајући из својих прстију и лажући без узде и брбљајући без капије на устима својим. Као да Бог никад није проговорио пре њих! Као да Творац није све то казао и открио људима преко својих избраних слугу, праведника и пророка и најзад преко Сина свог једино родног!
Најзад написаше лаж о тобожњим законима природним а против моралних закона Божјих. Написаше лаж, незнање и неправду. И нико их од људи не узе за то на одговор. Јер су народи европски одавно постали раслабљени, те не смеју да се противе надувеној и дрској господи сво јој. А кад та надувена и дрска господа, мрачна као ноћ и као гроб ненасита пара и славе, баци морални закон Божји у огањ, та иста господа постави и нов морални закон, и то
да може човек слободно веровати или неверовати у једнога Бога или у стотину богова,
да је слободно свакоме клањати се идолима од сребра и злата и дрвета и хартије,
да се неће узимати на суд онај ко ружи име Господње, али ће ce узети на суд онај ко ружи уличног стражара;
да синови треба да одбаце веровања својих родитеља као заблуде и да их не слушају и не поштују него да се што пре од њих оделе;
да недеља није никакав празник него дан као и други дан, и да тог дана човек треба да своје тело боље одмори и нахрани него других дана;
да је слободно убити свакога ко је против твојих личних или еснафских или националних интереса;
да је блуд и прељуба равна браку;
да је крађа релативна ствар, што ће се ценити према приликама;
да је крива клетва потребна за спасење појединаца и друштва.
Ето, браћо моја, зашто је морао доћи велики Светски рат. Увређени Творац ратом је стресао земљу, да би се стресао кал са душе европских људи. Хоће ли осећати бол од тога потреса и хоће ли разумети зашто је ударена прошлим ратом? Хоће ли се освестити па одбацити глупаве и неправедне законе своје и вратити се вечном моралном закону Божјем? И хоће ли дозволити лажљивим књижевни цима својим да и надаље пишу лажи лажном писаљком својом и помрачују светлост Божју у душама људи Божјих? Хоће ли то или неће ли то – од тога зависи срећа или несрећа, спас или пропаст будуће Европе.
За сада се само код Српског народа јасно виде знаци покајања и освешћења. Но то треба да дође до врхунца да би нам се Бог смиловао и грехе нам опростио. Амин.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *