КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
XXVI
Наше столеће није богато у мудрости. Од свих прошлих столећа оно је можда најсиромашније у мудрости. Не само да оно не живи по мудрости него не зна ни шта је мудрост. Заборавило је. Прошла поколења су знала шта је мудрост, па су зато знала и кад су се грешила о мудрост и одступала од мудрости. Па су се умела и стидети. У нашем поколењу многи премноги нити знају шта је мудрост нити знају колико су оступили од путоказа мудрости. Због тога се више не види руменило стида на лицу грешника. Због тога, мало, мало па срљају у пропаст и библиотеке њихових књига падају на њих као мртвачки покров.
Иако је ово врло жалосно, али није ново. Хиљаде чуде са учинио је Господ Бог, Ил – Шаддај, Бог Свемогући, хиљаде чудеса показао је у току четрдесет година у Египту и у пустињи на очи народа Израиљског, па ништа. Видели су, задивили се, заборавили и отпали од Бога, као да ништа није било. Оно исто колено које је чудом Божјим прошло кроз Црвено Море као по сухоме друму, и које је пило воду изведену из сухе стене, и које је видело пропаст фараона и Амалика чудом Божјим, и које је годинама из дана у дан јело хлеб што је падао из неба, и које се лечило гледајући у бакарну змију, то исто колено сумњало је у Бога, отпало од Бога, поклањало се идолима и уравњавало се са народима незнабожним, који су без сазнања о правоме Богу и његовој страшној сили живели у тами и сенци смртној. А кад су ушли у Обећану земљу још су гори били, још више су гњевили Бога, још више сумњали у Бога, још више отпали од Бога. Посведневни греси тога заслепљенога народа били су као иверје које је све више распаљивало огањ гњева Господњега.
Најзад је изабрани народ Божји добио оно што је за служио. Ударен је као ниједан други неизабрани народ. Развејан је као плева по целом свету, док је његово огњиште угашено и његова отаџбина прешла у својину народа незнабожних но бољих од њега.
Зато се Господ жали кроз уста свога пророка светог Јеремије говорећи: Народ је мој безуман, не познаје ме. Луди су и без разума, мудри су да зло чине а добро чинити не умеју (Јер. 4, 22).
Како су свеже и нове речи ове! Као да су данас речене, и данашњем поколењу не јеврејском но хришћанском! Мудри су зло чинити а добро чинити не умеју: како је тачна ова дијагноза болесне Европе?!
Заиста је мудра отимати, али давати не уме.
Мудра је убијати, али не уме да поштује туђи живот. Мудра је правити справе за уништавање људи, и стоке, и градова, и села и усева, справе надводне и подводне, справе трчеће по земљи и летеће по ваздуху, али не уме да буде пред Богом понизна и према слабијим народима милостива.
Мудра је у измишљању отровних гасова, да би отровала ваздух што га људи дишу, али сама не уме да дише Светим Духом Божјим да би подржавала животе који су од Бога а не од ње.
Мудра је себе славити и превозносити речју и пером и филмом и радијом и штампом и многим другим средствима, али не уме ни једним од тих средстава славити и превозносити Господа Бога Створитеља свога.
Мудра је бити себична и свуда проносити своје „вјерују“ себичности, али не уме бити несебична, богољубива и човекољубива.
Мудра је себе земљом хранити али не уме себе небом хранити.
Зато ју је земља сву прекрила као гробна плоча, и коров земаљски прорастао јој кроз очи и уши и дух и душу. Те ништа не може да види осим земље. Смеју јој се некрштени народи. Но да ли подсмехе глув чује и слеп види?
„Народ је мој безуман, не познаје ме!“ говори Господ Свемогући. Европејци су ново изабрање, нови народ Божји. Али они сада не познају Бога свога, заиста безумни су. Познају камени и песак, познају дрвеће и траве, познају мајмуне и мајмунске синове, али Бога не познају нити Христа признају. Зато су осуђени на пропаст. А ви се, браћо, чувајте од те пропасти. Како? Прославите Христа више него себе. Амин.
 
 

 
 

Кључне речи:

Коментарисање није више омогућено.