НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

 

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
 
XXXV
Немој се поводити за оним што очи виде. Јер, очи виде површину, не виде дубину; виде одећу, не виде језгро; ви де глумца, не виде човека; виде човека, не виде Бога. Благодатни ум види оно што не може око да види: види дубину испод површине, и види језгро испод одеће, и види човека иза глумца, и Бога иза човека. Оно што се не ви ди, оно је за зреле људе; оно што се види, то је за децу. Све дубине и висине бића јесу невидљиве; и сва језгра и све суштине и сав смисао свих твари јесте невидљив – невидљив за чулно око, а видљив за унутарње око, за божански вид унутра у нама, а то је ум. Једном речју, телесно око види символе или слике, а ум види дух и смисао.
Зашто им говориш у причама? Упиташе ученици Господа свога. А Он им одговори: вама је дано да знате тајне царства небеснога, а њима није дано (Мат. 13, 10). Отворене су им очи, али није ум отворен. Телесним очима гледају и виде телесне предмете, виде површину тих предмета, боју и облик, али не могу да виде унутарњу језгру ни сам смисао ни значај тих предмета. Зато се њима мора говорити у причама, тј. у символима или слика ма, у описима спољашњег изгледа, који је једини приступачан очима. То је као млечна храна за децу. За одрасле потребна је тврђа храна. Зрео човек познаје тајне, јер се непрестано вежба да сазна шта је унутра.
Приче су за децу. Символизам, сликовност природе је за децу. И то је лепо и природно. Лепо је бити дете, и природно је за дете да иде за телесним очима и клизи те лесним видом по површини ствари. Бог воли децу. Кад Израиљ бјеше дете, љубљах га, рече Господ кроз про рока (Ос. 11, 1). Али је ружно кад стар човек подетињи. И ружно и неприродно.
Запад је подетињио. У томе је његова ругоба и његово сумашествије. У својој хришћанској епоси, кад је Запад био православни, он је видео духом и гледао умом. Но, што се више удаљавао од хришћанске истине и врлине, то се његов духовни вид све више скраћивао, док у двадесетом веку није сасвим потамнео. Сада су му преостале још само телесне очи за чувствена опажања. Он је наоружао своје телесне очи са многим изванредним справама да би боље и тачније видео телесни свет, њихов облик и боју и број и меру и раздаљину. Он гледа кроз микроскоп и види ситне црвиће, микробе, како их нико никад није видео. И он гледа кроз телескоп и види звезде као ту изнад оџака како их никад нико од људи није видео. И дотле; и толико. Што се пак тиче пуног гледања и духовног прозирања у сакривено језгро ствари и у смисао и значај свега створенога у великој васиони око нас, ај, браћо моја, у томе је западно човечанство данас слепље од муслиманске Арабије и од браманске Индије и од будистичког Тибета и од спиритистичког Китаја. Заиста, већу срамоту Христос није доживео за минуле две хиљаде година, него што је ова, да крштени људи буду слепљи од некрштених.
Оно што је апостол Павле изобличавао код крштених Галата, то би он исто данас рекао за подетињени остарели Запад. Овако је он писао Галатима: „О неразумни Гала ти, ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви којима бјеше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе. Тако ли сте неразумни? Почели сте са Духом, сад тијелом свршујете (Гал.3,1). И Европа је иногда била почела са Духом, а сада телом завршује, тј. телесним гледањем, телесним суђењем, телесним жељама и телесним освајањима. Као опчињена! Сав њен живот у наше време креће се у два простирања (димензије): у ширину и у дужину. Она зна само за простор, тј. за ширину и дужину. Не зна ни за дубину ни за висину. Због тога се бори за земљу, за простор, за проширење. За простор, само за простор!
Отуда рат за ратом, ужас за ужасом. Јер, Бог није створио човека да буде само просторна животиња, него да умом понире и у дубину тајни, а срцем да се уздиже у ви сине божанске. Рат за земљу, јесте рат против истине. А рат против истине јесте рат против Божје и човечје природе.
О чемера горчијег од пелена: колико људи страдају, бедствују и жртвују за пролазно и варљиво царство земаљско! Кад би стоти део тих мука и жртава хтели поднети за небесно царство, рат на земљи постао би им до суза смешан. Христу тешко дају две лепте, а у цркви Марсу ђаволу дају сву имовину и сву своју децу!
Нека се Европа прекрсти и окрене ка Христу. Нека спомене Пресвету Богородицу и дванаест великих апостола, и крљушт с њених очију смаћи ће се. И биће опет лепа као што је била пре хиљаду година православна Христова Европа. И биће она срећна и ми са њом. И зарадоваће се расплакани европски народи, и запојаће с нама вечни славопој Богу: Свјат, свјат, Господ Саваот исполн небо и земља слави Твојеја. Амин.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *