ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ТРИДЕСЕТ ОСМА БЕСЕДА
ПОТРЕБНО НАМ ЈЕ МНОГО ПАЖЊЕ И РАСУЂИВАЊА ДА БИСМО ПРЕПОЗНАЛИ ИСТИНСКЕ ХРИШЋАНЕ И ОНОГА КО ЈЕ ИСТИНСКИ ХРИШЋАНИН
 
Многе, који изгледају као праведни, сматрају хришћанима, али је на искусним и опитним људима да препознају да ли ови уистину имају на себи Царев печат и лик, и да ли је лажни печат стављен на уметничко дело, због чега се уметници или чуде или га поричу? Ако нема искусних људи, онда ће бити немогуће да се препознају варалице, јер ови на себи носе лик монаха или хришћана. И лажни апостоли су страдали за Христа, и они су доносили благу вест о Царству небеском, због чега апостол каже: Више сам се трудио, одвише боја поднео, више пута био у тамници (2. Кор. 11; 23), чиме хоће да покаже да је он сам пострадао више од њих.
Злато се лако проналази, док се бисер и драго камење, који су погодни за царску круну, ретко проналазе, а често се догађа и да многи од њих нису ни погодни за њу. Тако и хришћани, који поучавају друге ради венца Христовог, ретко проналазе да су те душе постале заједничари са светима. Слава Ономе, Који је толико заволео ову душу, пострадао за њу и васкрсао је из мртвих! Међутим, као што је на Мојсејевом лицу била копрена да народ не би могао да гледа његово лице, тако и сада на твом срцу лежи копрена да се не би видела слава Божија. Када се, пак, скине копрена, Бог ће се јавити и откриће се хришћанима и онима који Га љубе и истински траже, као што и Сам каже: Јавићу му се, и у њему ћу се настанити (Јн. 14; 21-23).
Потрудимо се да приступимо верном Христу да бисмо примили обећање и Нови Завет који је Господ обновио, крстом и смрћу срушивши врата ада и греха, изводећи верне душе, дајући им унутра Утешитеља и уводећи их у Своје Царство.
И ми ћемо с Њим царевати у Јерусалиму, Његовом граду, у небеској Цркви, у збору светих анђела. Они међу браћом, који су се током дутог времена подвизавали и који су стекли искуство, могу помагати неискуснима и састрадавати са њима.
Неки су у великој мери оснажили и, уз снажно дејствовање благодати Божије у њима, осетили да су њихови удови у тој мери освећени да су закључили да у хришћанству више нема места за пожуду, него да се задобија целомудрен и чист ум и да унутрашњи човек већ лебди у божанском и небеском. Услед тога, овакав човек сматра да је он несумњиво достигао савршену меру; а онда, када већ верује да је ступио у безбедну луку, на њега се подижу таласи и он види да је опет усред мора, да је одвучен тамо где постоје само небо и вода и смрт која га спремно чека. Тако грех, који је ушао у нас, ствара сваку рђаву пожуду. Када се, пак, такав поново удостоји извесне благодати и када, да тако кажемо, од васцеле морске дубине прими неку капљицу, у томе самом свакога дана и свакога часа налази да се извршава чудо, због чега се онај, који је изложен тако необичном, новом и божанском дејству, чуди и пита како је могао да се обмане. Најзад, благодат га, као божанска и небеска, просветљује, руководи, успокојава и све устројава на добро, због чега цареви и господари, мудраци и племићи у поређењу с њим изгледају као мали и ниски. Током времена настаје час када се ствари мењају, тако да такав човек уистину за себе мисли да је грешнији од свих људи. У другом тренутку, опет, види себе као великог и необичног цара или као моћног царевог пријатеља; и опет, у други час види себе као слабог и убогог. Ум, најзад, долази у тешкоћу, питајући се зашто се догађа овако или онако, јер ненавидник добра, сатана, наговара на зло оне који су узнапредовали у врлини и настоји да их исквари. Тако се, дакле, догађа.
Ти се, међутим, не покоравај томе, творећи правду која се извршава у унутрашњем човеку, где је постављен Христов олтар заједно са неоскрнављеним светилиштем, да се сведочанство твоје савести похвали крстом Христа, Који твоју савест очишћује од мртвих дела и да послужиш Богу духом својим, да дознаш Коме се поклањаш, према ономе што је речено: Ми се клањамо, Ономе Кога знамо (в. Јн. 4; 22). Повери себе Богу који те руководи на путу, и нека твоја душа ступи у заједницу са Богом као невеста са Жеником, јер је речено: Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу (Еф. 5; 32 24) и о непорочној души. Слава Господу у векове! Амин.

One Comment

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.