ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ТРИДЕСЕТ ДРУГА БЕСЕДА
СЛАВА ХРИШЋАНА ВЕЋ САДА ОБИТАВА У ЊИХОВИМ ДУШАМА, А У ВРЕМЕ ВАСКРСЕЊА ОНА ЋЕ СЕ ПОКАЗАТИ И ПРОСЛАВИЋЕ ТЕЛА, ПРЕМА МЕРИ ЊИХОВОГ БЛАГОЧАШЋА
 
У овом свету постоје разни језици, јер сваки народ има свој језик. Хришћани се и сада уче једном језику и сви добијају лекције од једне премудрости, од премудрости Божије, а не од мудрости овога света и пролазног века. И као што хришћани живе међу тим истим творевинама, они, позајмивши повод од видљивог, усходе ка новим небеским созерцањима, славама и тајнама. Постоји род кротких животиња као што су, на пример, коњ или во; сваки од њих има своју телесну грађу и своје оглашавање. Исто примећујемо и код звери: лав има своју телесну грађу и своје оглашавање, а слично томе, има их и јелен. И међу гмизавцима постоји велика разлика, као што и код птица постоји много разлика у телесној грађи; другачију телесну грађу и другачији глас има орао, а другачију телесну грађу и другачији глас има јастреб. Ово исто налазимо и у мору; тамо је много тела, несличних једно другоме. И на копну је много семена и свако семе има свој плод; много је и дрвећа, тако да оно може бити и велико и мало. Постоје велике разлике и међу самим поврћем, јер свако од њих има свој укус. Постоје траве, и међу њима је велика разлика; неке су корисне за здравље, друге само шире миомирис. Свако дрво из своје унутрашњости ствара своју спољашњу одежду, лишће, цвеће и плодове. Исто тако, и семена унутар себе садрже своју спољашњу одећу, тако да и сами кринови из своје унутрашњости стварају своју одежду и украшавају биље.
Ако се, дакле, неки од хришћана још овде удостојио да задобије небеску одежду, онда она сама обитава у њиховим душама. И пошто је од Бога предодређено да ова твар буде уништена и да прођу небо и земља, ова небеска одежда (која је већ сада обукла и прославила душу), у каквом је облику задобијена у срцу у таквом ће у онај дан обући васкрсла тела, након што обнажена устану из гробова. Очигледно је да ће их у славу обући онај невидљиви дар и она небеска одежда које су хришћани већ сада добили. Када овце или камиле пронађу траву, оне је жудно и брзо гутају, стварајући себи залиху хране; у време глади, оне ту исту храну враћају из утробе и преживају, тако да за њихову прехрану служи оно што су раније примиле у себе. Тако се догађа и са онима који су већ сада уграбили небеско Царство и, живећи духом, окусили небеску храну; у време васкрсења, то исто ће прекривати и загревати све њихове удове.
Као што смо већ рекли о различитости семена, односно да се на једној земљи сеју многа семена и да дају различите плодове, несличне један другоме, и као што смо већ рекли о дрвећу, да је неко од њих веће а неко мање, иако се корење сваког дрвета налази у једној земљи, тако је и небеска Црква, будући једна, истовремено и небројена, и сваки је у њој на особит начин украшен славом Духа. Птице из свог тела стварају своју одећу, тј. перје, али међу њима постоји велика разлика; неке готово да лете само по земљи, а неке узлећу високо у ваздух. Или, као што је небо једно, али је на њему много звезда, тако да су неке светлије, неке веће, а неке мање, али су све утврђене на једном небу, тако су и свети различито укорењени на једном небу Божанства и на невидљивој земљи. Слично томе, и помисли које долазе на ум једном истом Адаму бивају различите, али Дух Који долази у срце ствара једну помисао и једно срце; зато што и доњима и горњима управља један Дух.
Шта представљају животиње са раздвојеним копитима? Будући да су, уколико имају удвојена копита, слободније да се крећу, оне служе као символ оних што право ходе у Закону. Сенку тела ствара само тело, али она приликом служења не може собом да замени тело; сенка не може да превије рану, да понуди храну или да говори, али она је творевина самога тела и унапред указује на његово присуство. Тако је и стари закон сенка Новог Завета. Сенка је, међутим, унапред указивала на истину, али није собом замењивала Духа, јер Мојсеј, обучен у тело, не би могао да уђе у срце и да свуче нечисте одежде таме, да силу нечисте таме није срушио Дух од Духа, и Пламен од Пламена. У оној сенци коју представља Закон постојало је обрезање и оно је указивало на приближавање истинског обрезања срца, као што је и прање, прописано законом, било сенка истине. Тамо су прали тело, а овде крштење огњем и Духом очишћује и пере оскрнављени ум.
Тамо је јереј, обавијен људском слабошћу, улазио у Светињу и приносио жртву за себе и за народ: овде је истински Архијереј – Христос једном ушао у нерукотворену скинију, до горњег жртвеника, и спреман је да онима који то од Њега траже очисти и оскрнављену савест, јер каже: бићу с вама до свршетка века (Мт. 28; 20). Првосвештеник је на грудима имао два драга камена, на којима су се налазила имена дванаесторице патријараха. Оно што се тамо налазило било је праобраз; тако је и Господ, окруживши Се дванаесторицом апостола, у цео свет послао ове апостоле као благовеснике и проповеднике. Погледај како сенка која се приближава показује истину. Као што сенка не може да служи и као што не исцељује болести, тако ни стари закон није могао да излечи душевне ране и слабости, јер у себи није имао живот.
Два сједињена лица чине нешто савршено, а такав је случај и са два Завета. Човек је створен према лику и подобију Божијем и има два ока, две обрве, две руке и две ноге; ако се догоди да је једноок или једнорук или да има само једну ногу, онда му то служи ако својеврсна казна. Као што птица не може да лети ако има само једно крило, тако и људска природа, ако би остала онако обнажена каква је сама по себи, кад не би у себе примала сједињење и заједницу са небеском природом, не би чинила ништа добро, него би, сама по себи, остала обнажена и достојна казне због своје велике нечистоте. И сама душа је названа храмом и обитавалиштем Божијим, и царевом невестом. Бог је рекао: Уселићу се у њих и живећу у њима (2. Кор. 6; 16). Бог је био толико благонаклон према теби да је сишао из светиње небеса и примио на Себе твоју умну природу, сјединивши земаљско тело са Својим божанским Духом, да би и ти, земљани, примио у себе небеску душу. И када твоја душа буде у заједници са Духом, и када небеска душа ступи у твоју душу, тада постајеш савршени човек у Богу, наследник и син.
Као што Божије величанство и Божију несхватљивост [непојмивост, несазнативост] не могу да обухвате ни горњи ни доњи век, тако ни унижење Божије и начин на који Он умањује Себе до понижених и малих, не могу да схвате ни горњи ни земаљски светови. Непојмљиви су, дакле, и величанство и унижење Божије. Када се, према домостроју Божијем, нађеш у недаћама, страдањима и ранама, тада ће оно за шта сматраш да ти је противно, твојој души послужити на корист. Ако хоћеш да живиш и да се обогатиш у свету, сусрешће те свака несрећа, па ћеш, сам са собом, почети да расуђујеш: “Несрећан сам у свету, отићи ћу, одрећи ћу се света и служићу Богу”. Када најзад дођеш до те мисли и чујеш заповест која каже: продај све што имаш (Мт. 19, 21), омрзни телесно општење и служи Богу. Тада почињеш да благодариш због своје несреће у свету, [благодариш] због тога што си, у овом случају, послушан Христовој заповести. Најзад, ако си делимично изменио свој начин размишљања у односу на видљиво, ако си се удаљио од света и од телесног општења, онда ти предстоји да промениш и свој ум, и да телесно мудровање замениш за небеско. Тада почињеш да расуђујеш о оној истој заповести коју си чуо и још ниси спокојан, због чега прихваташ на себе бригу и труд да задобијеш оно, о чему си слушао.
Када помислиш да си, одрекавши се света, учинио све, Господ ти упућује следеће речи: “Зашто се размећеш? Зар нисам Ја створио твоје тело и душу? Шта си ти учинио?” Исповедајући се Господу, душа почиње да Га моли и каже: “Све је Твоје – и кућа у којој живим је Твоја и моја одећа припада Теби. Ти ме храниш, Ти ми дајеш све што ми је потребно”. Тада Господ на ово додаје: “Учинићу ти милост, јер је то што имаш твоје власништво, као што је и та добра воља – твоје власништво. Због твоје љубави према Мени и будући да си Ми притекао, даћу ти и оно што до сада ниси имао и што немају људи на земљи. Заједно с твојом душом, прими и Мене, Господа, да би се свагда веселио и радовао са Мном”.
Када се жена заручи са човеком, онда сав свој иметак и свој мираз с великом љубављу приноси и предаје у руке мужу, говорећи: “Ја немам ништа што је моје сопствено; моја имовина је постала твоја, овај мираз је твоје власништво, а моја душа и тело припадају теби”. Тако је и целомудрена душа Господња невеста, која ступа у заједницу са Светим Духом Господњим. Будући да је Господ, дошавши на земљу, пострадао и био распет, и теби предстоји да пострадаш са Њим. Чим се удаљиш од света, почнеш да тражиш Бога и да расуђујеш о Њему, већ ћеш морати да се бориш са својом природом, са пређашњим начином живота и са оном навиком која ти је урођена. У време борбе са овом навиком, наићи ћеш на помисли које ће ти се противити и које ће се борити са твојим умом; ове помисли ће те повући и почеће да те окрећу по оном видљивом, од чега си побегао. Управо тада почеће борба и битка, побуњујући помисли против помисли, ум против ума, душу против душе, дух против духа; и управо се овде налази вечна Душа.
Показује се, наиме, нека скривена и истанчана сила таме, која обитава у срцу. Господ ће се наћи у близини твоје душе и тела, и гледаће твоју борбу; Он ће у тебе уносити скривене, небеске помисли и почеће тајно да те успокојава. Међутим, како ће те још задржати под обуком, и у самим недаћама благодат ће промишљати о теби. А када задобијеш спокојство, допустиће ти да Га познаш и показаће ти да је ради твоје користи допуштао да будеш у борби. Замисли сина богатог човека, који има васпитача. Све док га учитељ кажњава, њему су тешки и учење, и повреде, и ударци, и то ће потрајати све док не одрасте, а тада ће већ почети да благодари васпитачу. На исти начин те и благодат промислитељски обучава док не израстеш у савршеног човека.
Земљоделац свуда баца семена и онај који сади винову лозу жели да свака од њих доносе плод; затим долази са српом и жали ако не нађе плодове. Тако и Господ хоће да Његова реч буде засејана у људска срца. И као што земљоделац жали због оскудне њиве, тако и Господ жали због оскудног срца, које не доноси плод. Као што ветрови дувају свуда, по читавој творевини, и као што сунце обасјава читаву васељену, тако је и Божанство свуда и увек ћеш Га наћи. Ако Га тражиш на небесима, и тамо ћеш Га наћи, у анђелским мислима. Ако Га тражиш на земљи, налази се и овде, у људским срцима. Међу многим хришћанима се, међутим, нађе само неколицина оних који су Му угодили. Слава и величанство Оцу и Сину и Светоме Духу у векове! Амин.

One Comment

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.