НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ДВАДЕСЕТ ПРВА БЕСЕДА
ХРИШЋАНИНУ ПРЕДСТОЈИ ДВОСТРУКА БОРБА, УНУТРАШЊА И СПОЉАШЊА; ОВА ДРУГА СЕ САСТОЈИ У УДАЉАВАЊУ ОД ЗЕМАЉСКИХ РАЗОНОДА, ДОК СЕ ПРВА ОДВИЈА У СРЦУ И ВОДИ СЕ С ПОМИСЛИМА НА КОЈЕ НАС НАВОДЕ НЕЧИСТИ ДУХОВИ
 
Ко хоће да уистину угоди Богу и ко уистину ненавиди противничку страну злобе, мора водити двојаку битку у подвизима и борбама, односно, у видљивим делима овога света мора се уклањати од овоземаљских разонода, од љубави према световним везама и од грешних страсти, док се у скривеним делима мора борити са самим духовима злобе, о којима је апостол рекао: Не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју (Еф. 6; 12).
Преступивши заповест и будући изгнан из раја, човек је свезан на двојак начин и двојаким оковима. У овом свету, човек је свезан житејским делима и љубављу према свету, односно према телесним задовољствима и страстима, према богатству и слави, према жени, деци, рођацима, према отаџбини, према месту и одећи, једном речју, према свему видљивом, за шта нам реч Божија заповеда да га се ослободимо по сопственој слободној вољи (зато што се свако за све видљиво и привезује према сопственој слободно) вољи) јер, када се одреши и ослободи од свега тога, човек може да постане савршен у извршењу заповести. С друге стране, човека у тајности духови злобе спутавају, ограђују, опкољавају и свезују му душу оковима таме; због тога он није у стању нити да љуби Господа, нити да верује, нити да се моли колико би желео, јер је још од времена преступа првог човека нама овладало и видљиво и скривено противљење.
И зато када неко, након што је чуо реч Божију, ступи у подвиг, одбаци од себе житејска [световна, овосветска] дела и мирјанске везе, када се одрекне свих телесних наслада и када се одреши од њих, тада, непрестано управљајући мисао ка Господу, може да дозна да се у срцу одвија још једна борба, још једно тајно противљење, још једна одбрана помисли од нечистих духова и да му предстоји још један подвиг. Када на тај начин буде са несумњивом вером и великим трпљењем непрестано призивао Господа, очекујући Његову помоћ, он ће још овде моћи да задобије унутрашње ослобођење од окова, мрежа, ограда и таме лукавих духова, односно, од дејствовања тајних страсти.
Ова битка може бити прекраћена благодаћу и силом Божијом, јер човек, сам по себи, није у стању да се избави од противљења, од лутања помисли, од невидљивих страсти и замки нечастивога. Ако је неко привезан за видљиве ствари у овом свету, ако самога себе обавија разноликим земаљским оковима и ако бива привучен шкодљивим страстима, он неће ни разазнати да се унутар њега одвија друга борба, и битка, и рат. О, када би човек – након што се с напором истргне и ослободи од ових видљивих световних окова, вештаствених брига и телесних наслада, када започне да се постојано привезује за Господа удаљујући се од овога света – макар после свега тога био у стању да препозна борбу страсти која се настанила унутар њега, и унутрашњу битку, и рђаве помисли! Ако се, пак, као што смо већ рекли, с напором не одрекне света, ако се свим срцем не одреши од земаљских жеља и ако не пожели да се у потпуности привеже за Господа, неће препознати обману скривених духова злобе и тајних шкодљивих страсти, него ће остати туђ самоме себи, јер ће му бити непознате његове сопствене ране; имајући у себи тајне страсти, он их неће препознати, него ће се добровољно привезати за видљиво и прилепљивати за световне бриге.
Онај који се уистину одрекао света, који се подвизава и збацио је са себе земаљско бреме, ослободио се испразних жеља, од телесних наслада, од славе, од старешинства и људских почасти, који се свим срцем уклања од овога, тај ће – када му Господ, сразмерно одрицању његове воље од света, тајно помогне у овом видљивом подвигу, и када се он сам потпуно, тј. телом и душом утврди и када буде непрестано служио Господу – пронаћи у себи противљење, тајне страсти, невидљиве окове, скривену борбу, тајни рат и тајни подвиг. Када, опет, испроси од Господа и прими са неба духовно оружје које је набројао блажени апостол – оклоп правде, кацигу спасења, штит вере и духовни мач (Еф. 6; 14-17), и када се њиме наоружа, биће у стању да се супротстави тајним замкама ђавола и лукавствима које овај припрема. Задобивши ово оружје молитвом, трпљењем, прозбом, постом, а највише вером, биће способан да се подвизава у борби с поглаварствима, властима и господарима таме овога света; на тај начин ће, победивши противничке силе уз помоћ Духа и уз сопствену усрдност у свим врлинама, постати достојан вечног живота, прослављајући Оца и Сина и Светога Духа. Њему слава и сила у векове! Амин.

Један коментар

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *